Многи од нас са радошћу се сећају детињства у којем смо врхунац креативности достизали у игри са блатом и песком!
Деци је било забавно, а родитељима јасно – где, забога, има детета које се не прља? Пуштали су нас да се до миле воље ваљамо по песку, трави, блату, увече се окупамо и прича је готова. Не грдње, нема љутње због флека, сви смо имали ствари за игру и ствари за кад негде идемо.
Осим што је било забавно, наука је потврдила и да је игра у песку и блату и те како добра!
Многа деца су данас отуђена од природе
Нормално је да родитељи брину за хигијену и безбедност детета, па многи данас преферирају да се деца играју у кући уместо напољу. Као резултат добијамо децу која касније и немају жељу за игром на отвореном простору, већ радије бирају технологију.
„Наша деца и деца наше децу на генерација најотуђенија од природе у историји“, истакао је своју бригу Ричард Лув, аутор истраживања који је анализирао 3.000 породица са децом.
Мало прљавштине никад ником није шкодило
Педијатар др Марија Хулија Карваљо слаже се са Лувом и инсистира да деца морају да буду у додиру са микроорганизмима који се налазе у земљи и трави, како би се њихов имуни систем правилно развио. Чишћење за дететом након игре у блату можда је напорно, али морате да се потрудите да пронађете средину, јер ове нехигијенске игре су вашем детету неопходне.
Када се имунитет на овај начин ојача, у будућности ће дете бити отпорније на болести и алергије. Осим тога, Лув каже да игре у природи подстичу креативност, минимализују стрес и депресију и омогућавају бољи когнитивни развој.
Исто важи и за животиње
Студија објављена у стручном часопису за алергију и клиничку имунологију, утврдила је да деца која живе и одрастају са животињама попут паса и мачака од најранијег доба, ређе развијају алергије, јер ова деца живе међу ендотоксинима, типу бактерија који се налази у прашини и околини, а које помажу да се ојача имуни систем.
Просто – тако имунитет функционише
Имуни систем је оно што човека штити од спољашњих „нападача“, попут микроба и бактерија који су претња за здравље. То се успешно извршава детектовањем супстанци које могу да подстакну болест и инфекцију, а затим следи борба против њих.
Али, да би борба била успешна, имуни систем мора да буде навикнут на микроорганизме из спољашње средине. Док деца расту, постају све отпорнија на одређене микробе, јер су им већ била изложена и имунитет већ „познаје непријатеља“ и „тактику“ како га треба напасти.
Последице чувања деце далеко од природе
Без контакта са микроорганизмима, имуни систем постаје подложнији супстанцама које иначе нису патолошке, попут полена или животињске длаке, након чега деца развијају алергије. ричард Лув истиче да чување деце на дистанци од природе ограничава ии равој њихове креативности. Деца која нису у интеракцији са природним окружењем имају мањак физичких стимуланса и немају директних искустава на којима би могли даље да развијају машту.
Он додаје и да је боравак у природи феноменална превенција гојазности, јер су деца напољу физички активна, док узрок епидемије гојазне деце лежи баш у провођењу превише времена иза затворених врата.
Да ли ви пуштате своју децу да се играју са блатом и песком? Поделите са нама своје мишљење у анкети испод!
Извор: Курир
