Истражитељи Хашког трибунала и војници Кфора директно су учествовали у прикривању монструозног убиства три Српкиње 1999. године на Косову на територији коју су тада контролисали браћа Рамуш и Даут Харадинај.
Тела три жене са више десетина убодних рана нађена су јула 1999. на обали реке у селу Лугово, у општини Исток. Оне су пре смрти биле и силоване. После увиђаја који је спровео тим шведских истражитеља Хашког трибунала, у зони која је тада била под ингеренцијом италијанских и шпанских снага Кфора, лешеви ових Српкиња су нестали и до данас нису пронађени.
Овај језиви случај до сада није био познат јавности. Радна група за прикупљање чињеница и доказа за злочине ОВК на челу са Милованом Дрецуном дошла је до података о њему у архивама Хашког трибунала. Ту је више од деценије био скриван од српских истражитеља. Нови докази којима располаже Србија могли би да помогну да Специјални суд за ОВК подигне оптужнице против браће Харадинај.
Подаци о овом масакру бацају сасвим ново светло на злочине који су се током рата дешавали у ратној зони ‘Дукађини’, под командом браће Харадинај, али и на поступање Кфора и међународне заједнице у заташкавању овог и сличних
случајева. Због сумњи да је починио злочине над Србима и неалбанцима на Косову Рамуш Харадинај је крајем јула саслушан пред Специјалним судом за ОВК, а према писању косовских медија, тужилац Џек Смит ускоро би могао да саслуша и Даута Харадинаја.
Милован Дрецун каже да овај злочин показује посебну бруталност над Србима
током рата на КиМ.
– Истражитељи Хашког трибунала нашли су три женска тела поред реке. Прво тело је било у полураспаднутом стању, с бројним убодима начињеним оштрим предметом. Било је на њему укупно тринаест убода. На другом телу, које је
било 90 метара даље, нађено је девет убода оштрим предметом, а велики број убодних рана био је видљив и на трећем телу, преноси Дрецун информације из увиђаја шведских истражитеља и открива како је случај заташкан:
– Комплетан увиђај на терену, прикупљање свих информација и трагова обавио је шведски тим истражитеља. Све су детаљно фотографисали. Тела су потом остављена и након тога су једноставно нестала, више их нема. Војници италијанског и шпанског контингента Кфора имали су тада одговорност над том зоном. Неко од њих је морао да се постара за тела, али није… А знате, када нема тела, све је много теже доказати. Тиме су уклоњени трагови злочина. Ми сада питамо: Где су тела? Шта сте урадили с њима, зашто нису пребачена на сигурно место и зашто нису предузете законске радње да се она обезбеде? Овај случај из села Лугово доказује да је било заташкавања ужасног злочина од стране међународних снага на КиМ – наводи Дрецун.
Он истиче да је Комисија за нестала лица, која се годинама бави питањем несталих и активно претражује архиве Хашког трибунала, наишла на овај случај и дала га Радној групи.
– Ако то све годинама постоји у документима Хага, зашто није спроведена истрага до краја, зашто нису откривени починиоци и онда процесуирани? Ми смо тамо пронашли бројне документе и доказе који су годинама били скривани од нас. Хаг је располагао хиљадама докумената о злочинима терористичке ОВК над Србима, али свесно није хтео да их процесуира. Само су се концентрисали на наводне злочине које су починиле српске снаге. То показује најтежу врсту пристрасности Трибунала, који је таквим понашањем створио лажну слику о злочинима на КиМ. Управо због тога ужасни злочинци попут Рамуша Харадинаја су на слободи, а правде за српске жртве нема, завршио је Дрецун.
Швеђани ‘забрљали’ и у случају ,,Бункер“
Шведски тим истражитеља био је ангажован 1999. и у случају ,,Бункер“, масовној гробници у којој је пронађено најмање десетак тела.
– Најсуровије је ликвидирана петочлана породица са троје деце, од 13, 16 и 17 година. То није једина масовна гробница, има их још. О њима се знало и раније, али се ћутало. Кфор је ту направио увиђај, место злочина је фотографисано, дошао је и форензички тим из Шведске, али је из само њима знаног разлога и тај случај као и многи други стављен у фиоку – навео је Дрецун.
Извор: Курир
