Доприноси науци више него што смо могли и претпоставити…
Велика галапагос корњача, последња од своје врсте, са својим ДНК доприноси науци више него што смо могли и претпоставити…
Генетска анализа ДНК Усамљеног Џорџа, галапагос корњаче која је доживела најстарију доб, заједно са другим анализама гена исте врсте (која може живети око 100 година) показује да имају велики број генетских варијабли и варијанти које су у вези са „поправком“ ДНК, имунолошким реаговањем, супресијом рака и осталим карактеристикама које други кичмењаци немају.
Како пише „Сајенс дејли“ – остаци џиновских корњача и даље научницима откривају тајне те врсте и одговор на питање – зашто су могли да живе тако дуго. У истраживању учествују Универзитет Јејл, Универзитет Овиједо иза Шпаније, Галапагос Конзерванс и Галапагос национални парк.
– Усамљени Џорџ нас из смрти учи о животу – каже Адалгиса „Жизела“ Кацоне, истраживач са Јејла и један од аутора истраживања.
Управо је она 2010. године почела да секвенцира његов ген, последње јединке врсте формалног назива цхелоноидис абингдонии, како би истражила еволуцију корњача на Галапагосу. Карлос Лопез-Отин, из Овиједа у Шпанији, анализирао је податке како би видео које и какве генетске варијабле омогућавају такву дуговечност.
– До сада смо лоцирали девет ознака старења, а након истраживања више од 500 узорака гена према тој класификацији, нашли смо врло интересантне варијанте које потенцијално утичу на шест од девет тих карактеристика код големих корњача, што отвара нова врата у истраживању старења и код људи – каже Лопез-Отин.
Џиновске корњаче и људи деле више од 90 одсто ДНК, а професор Бехерегарај, један од коаутора истраживања, каже да управо разлике чине поређење интересантним.
– Неки од тих гена нису дуплирани код људи, али јесу код корњача, а неки имају чак три копије неког гена – каже Бехерегарај и додаје да „знамо да дуплирање гена утиче на функцију тих гена“.
Надају се да ће моћи да их реплицирају у лабораторији.
Можда је управо у тим генима цака и тајна у њиховим дуготрајним и врло здравим животима – каже Бехерегараy.
Џиновске корњаче могу оболети од рака, али, заједно са још неким рептилима, веома ретко обољевају од карцинома било које врсте.
– Рак је у вези са током деоба ћелија. Када се ћелија дели, ДНК евентуално направи грешку, а велике корњаче су на неки начин „научиле“ како то да се спречи, или максимално умањи – каже он.
И сада имамо листу потенцијалних гена које морамо даље проучавати и довести у везу са људима – објашњава Бехерегараy.
Међутим, иако је истраживање дефинитивно важно за човека, помоћи ће и заштити џиновских корњача.
Шест врста критично је угрожено, три је угрожено, три рањиво, а једна, можда чак и две врсте — су изумрле. Тако је и велики Усамљени Џорџ био последњи примерак своје врсте.
Извор: srbijadanas.com
