Око 90.000 занатлија свих профила у овом тренутку недостаје српском тржишту, показују подаци Грађевинске коморе.
Како пишу „Вечерње новости“, поражавајући је и податак да је просечна старост неких од њих, попут грађевинских радника – 55 година. Слично искуство имају и у Синдикату грађевинарства, где наглашавају да је већина добрих мајстора напустила земљу у потрази за бољим животом, а интересовање младих за упис у грађевинске и друге занатске школе је врло слабо.
Национална служба за запошљавање данас не располаже подацима о укупној потражњи ниједног профила на тржишту рада. Изменама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености из 2009. године, они сада примају и региструју искључиво пријаве потреба за запошљавањем за које се послодавци њима обратио за пружања услуге посредовања.
„Најтраженија занимања, према тим потребама, у августу били су комунални хигијеничари, чистачи просторија, манипуланти у прехрамбеној производњи, затим продавци, заваривачи, бравари, грађевински и медицински техничари, док су са факултетском дипломом најпотребниј били грађевински инжењери, економисти, васпитачи, дипломирани и машински инжењер, истичу у НСЗ.
С друге стране, врло високо се котирају поједина трогодишња занимања, односно занати. Тако су се током 2019. филијалама НЗС често обраћали послодавци који траже електрозавариваче, браваре, возаче, електромонтере, инсталатере, зидаре, тесаре, армираче, аутомеханичаре, столаре, тапетаре, куваре, пекаре и месаре.
Извор: Блиц.рс
