Смрт седамдесеточетворогодишње Душанке Бањац у приватној клиници „Др Несторов“ на Вождовцу након колоноскопије која је урађена под анестезијом, за шта ова клиника није имала дозволу, поново је покренула причу о свим жртвама несавесних лекара.
Бањац је примљена у ову клинику како би се обавила колоноскопија и подвргнута је анестезији из које се након процедуре није пробудила. Истрага која треба да расветли како је дошло до трагичног случаја је у току, а тело настрадале жене послато је на обдукцију како би био утврђен тачан узрок смрти. Породица несрећне жене шокирана је информацијом о њеној смрти, као и вестима да ова клиника није имала неопходне дозволе за извођење таквих процедура.
Директор ове клинике се не оглашава, док правник установе тврди да су поседовали све дозволе иако је Министарство здравља саопштило другачије, упутило забрану рада овој клиници и покренуло истрагу.
„Забрањује се рад ординацији опште медицине због обављања делатности изван регистроване, због оглашавања метода и поступака супротно Закону о здравственој заштити и обављања делатности супротно Закону о здравствној заштити“, наводи се у решењу уз додатак да је рок за поступање „одмах“.
Сумњиве смрти за које су били осумњичени лекари
2. октобар 2016.
Осмогодишњи Раденко Никодиновић је 2. октобра 2016. при паду сломио руку, због чега га је лечио доктор Добривоје Бојанић из Опште болнице у Лозници. Њега су родитељи истог дана одвезли у болницу где му је стављен гипс, али дечак није задржан у болници иако је на руци био отворен прелом. Исте вечери дошло је до компликација и дечак је добио температуру.
Три дана после пада и стављеног гипса, дечаково здравствено стање се погоршало и рука му је постала модра, па је задржан у лозничкој болници, а затим је исте вечери пребачен у Институт за заштиту мајке и детета у Београду.
Нажалост, због инфекције која је захватила руку мали Раденко је преминуо у болници седам дана после пада.
Поступак против лекара који су кобног дана одлучили да дечака не задрже у болници води се пред Основним судом у Шапцу.
9. септембар 2006.
Јелица Радовић умрла је 9. септембра 2006. у Ургентном центру. Несрећна девојка оперисала је чукљеве четири дана раније на клиници „Децедра“. Одмах по пријему на клиници јој је узето 1.600 евра, без рачуна нити признанице, а Јелица је послата у собу где је истог дана оперисана. Доктор је рекао да је захват прошао успешно и да ће опоравак бити брз.
Јеличини родитељи су одмах приметили да јој је након операције лоше, указивали су лекарима на то, али нико није покушао да утврди узроке погоршања.
Јелици није било добро ни сутрадан, о њој су се „старале само медицинске сестре“, а није било договорено ни „чији је она пацијент“. Тог јутра је Јелица била модра, прича њена мајка, притом наводећи да није добијала ништа од терапије, чак ни инфузију.
Како каже, „докторка Јеремић на позив“ је стигла и инситирала да „се без потребе диже паника“.
Јелица је од тог момента остављена на бригу само својој мајци, а када је требало да буде пуштена кући била је пред потпуним колапсом – црвена, без могућности да пије, једе, говори, са боловима, халуцинацијама, дрхтавицом, тешким дисањем.
– Она је размажена и под стресом од анестезије – говорили су лекари, а као „терапију за стрес“ препоручили су јој „слушање вокмена“, испричала је њена мајка у емисији.
Након тога доктори су констатовали да „нешто ту озбиљно није у реду“. Родитељи су одлучили да је пребаце у Клинички центар, а потом одатле у Ургентни. Утврђено је да има сепсу и примљена је одмах у „шок собу“. Тамо је и преминула…
– Није она дошла у „Децедру“ са сепсом. Да су јој дали лекове на време било је 50 одсто шансе да сепса буде излечена, али они јој нису дали шансу да преживи… – рекла је њена мајка Дијана.
У априлу 2008. године, њена мајка Дијана Радовић обратила се Лекарској комори Србије. Годину и по касније, 11. децембра 2009. године Суд части Лекарске коморе Србије донео је решење да “постоји основана сумња“ да два члана Коморе, др Славко Томић и др Оливера Јеремић нису пружили адекватну помоћ Јелици Радовић током њеног боравка у „Децедри“. Јеличина мајка је ишла на свако рочиште свих десет година. Сваки је пут, каже, копање по ранама. Дијана на суђењу сазнаје да је“ Децедра“ имала једног запосленог, али да ни тај један није обилазио њено дете.
Због њене смрти троје лекара је првостепено осуђено на 15 месеци затвора. Ову пресуду 2016. укинуо је Апелациони суд.
2002. године
Смрт Љиљане Арамбашић, девојке која је 2002. преминула након несавесног лечења упале слепог црева, делимично је добила правни епилог након 15 година суђења. Лекарке Вера Миленковић и Гордана Милетић осуђене су на по две године затвора и две године забране рада, а троје њихових колега: Милош Радовић, Србољуб Милићевић и Александар Јовановић с Клиничког центра су ослобођени оптужби. Ипак, ова пресуда и даље није правоснажна.
Љиљана се 15. фебруара 2002. због јаких болова у стомаку јавила у београдски Ургентни центар, а дежурни хирург је проценио да су њене здравствене тегобе гинеколошке природе, па је примљена на Гинеколошко-акушерску клинику.
Из ГАК-а су Љиљану, пошто је готово непрестано вриштала, упутили у Институт за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“, где су лекари одмах закључили да није пацијент за њих и упутили је поново у Ургентни центар.
Због високе температуре није хоспитализована у Ургентном центру, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести, где је примљена 21. фебруара. По пријему у болницу пала је у кому и преминула.
21. мај 2007.
Трогодишња Ања Граховац преминула је након рутинске операције катаракте на клиници „Перфекта“, када је, како се верује, грешком лекара остала без кисеоника и упала у кому.
Захват је обављен 21. маја 2007. године, након чега се Ања није будила из анестезије. У коми је била све до 4. јуна, кад је преминула.
После 10 година поступка, Виши суд у Београду осудио је само анестезиолога Станоја Глишића (72), и то на три године затвора, остали су ослобођени.
Оптужница:
Према оптужници, у току операције дошло је до поремећаја у снабдевању мозга кисеоником и слабљења и губитка пулса. Лекар Божидар Илић и анестезиолог Станоје Глишић се терете да су пустили да дете буде три сата у коми иако су знали да немају услове да јој помогну. Наводи се да др Илић није реаговао све док није било прекасно, када је срце успорило рад, а лице детета променило боју. У оптужници стоји да је Глишић, „да би прикрио несавесно поступање и то да је мозак пацијента трпео хипоксију“, навео да је најнижи ниво оксигенције током операције био 96 одсто.
Девојчица која је била у коми три сата после времена када је требало да се пробуди превезена је санитетским колима Института за мајку и дете у ту болницу где је две недеље касније преминула.
Извор: Блиц.рс
