Геополитички пројекат „Велике Албаније“ добио је невиђену подршку од крајње невероватног извора након што је Србија изненађујуће одобрила политику путовања без пасоша својим албанским и македонским суседима до 2021. године, у оквиру посве добровољне иницијативе за коју Београд верује да ће му повећати изгледе уласка у ЕУ једног дана, али којом опасно ризикује да још више уруши свој суверенитет. Веменом че се патриотски слоган „Косово је Србија“, монструозно претворити у „Србија је Албанија“.
Регионални посматрачи Балкана дуго су се плашили да ће међунационални сукоб настати као резултат геополитичког пројекта „Велике Албаније“ који подржава САД и који прети територијалном интегритету Србије и Републике („Северне“) Македоније, што је разлог зашто су се сви изненадили када су се обе земље, које су директно погођене овим планом, једноставно предале прошле недеље, пристајући на политику путовања без пасоша између њих три.
Дуго се сумњало да ће македонски премијер Зоран Заев, који је на власт дошао после дуготрајне америчке револуције у боји, продати интересе своје земље свом албанском суседу, пошто је то већ учинио са грчким и бугарским, али многи су мислили да ће Србија бар пружити неки принципијелан отпор уместо да се преда и на легалан начин омогући већем броју Албанаца да нападне њену суверену територију, након што су већ успели да, де факто, одвоје српску цивилизацијску колевку Косова и Метохије од остатка државе.
Апологети ће замолити домаћу и међународну публику да поздрави овај потез као преко потребан прагматични корак за избегавање већег регионалног рата, ког су се многи посматрачи плашили, али чињеница је да није било хитног разлога да Србија дозволи Албанцима путовање без пасоша до 2021. године.
Уместо тога, Београд је једноставно предузео овај потпуно добровољни корак, јер верује да ће повећати своје изгледе уласка у ЕУ једног дана, иако Брисел никада није тражио од Србије ништа слично (што је заправо изненађење у овој причи).
Председник Вучић је изузетан еврофил који искрено жели да учини све што је у његовој моћи да Србија буде укључена у ЕУ, што укључује прећутно „признавање“ Косова као „независне државе“.
Има тај антиуставни циљ на уму тако да његова одлука да спроводи политику без пасоша почне да добија више смисла, јер је дизајнирана да изврши притисак на његов народ да прихвати оно што ће до тада представљати као чињеницу.
Треба рећи да, иако су многи гласови Алт-медија урадили одличан посао у подизању свести о геостратешким циљевима које САД настоје да спроведу присиљавањем Србије на „признавање“ Косова, мало се њих усудило да скрене пажњу на интересе које има Русија и то зато што је за већину људи то превише „политички некоректно“.
Аутор је у свом комаду почетком ове године детаљно образложио стратегију Кремја иза кулиса о томе како се „Русија може вратити на Балкан на велики (али контраверзан) начин“, која се ослањала на три експертске анализе руског, веома утицајног, истраживачког Савета за међународна питања Русије (РИАЦ), како би доказао да Москви не би много сметало ако Србија настави са плановима Запада, јер изгледа да је самостално поднела оставку схвативши да је немоћна без политичке воље да се неке ствари промене. Стога се чини да је прећутна руска позиција преусмеравање стратешке динамике, ако је то уопште могуће.
Схватање овога такође објашњава зашто је Москва пристала на промену уставног имена Републике Македоније упркос претходном обећању да неће, тако да следи да ће она поштовати и вољу међународно признате владе Србије, без обзира колико неуставан потез би могла да предузме у вези са Косовом.
Отпорна патриотска политичка аналитичарка Ана Филимонова упозорила је да, вођен интересима, руски приступ овом питању ризикује да изгуби огромну меку моћ којом командује у Србији, у свом делу из 2018. години о томе како „Русија губи српски народ“ (на руском) због своје неспремности да узме у обзир изузетно снажно противљење домаће јавности Вучиц́евим плановима за Косово, како би се избегли губици уговора на државном нивоу који служе као савремена основа за њен утицај у балканској земљи, мада ће њене речи вероватно пасти у воду јер се модерна Русија одавно сломила са својом совјетском политиком „народних револуција“ и сада се бави претежно међуелитним односима на државном нивоу, а не међуљудским.
Колико год за неке људе ово може да делује нестварно, то је једноставно најтачнији одраз стварности каква она објективно постоји, која сама по себи нема никакву вредносну компоненту осим ако неко лично не жели да јој приложи неку.
Исто важи и за Вучићеву политику путовања без пасоша за Албанце и Македонце до 2021. године (од којих ће последњи вероватно бити македонски Албанци), која је сама по себи прагматична у политичком вакууму ако се посматра искључиво из друштвено-економске перспективе мада је овај приступ са становишта међународне безбедности заправо врло опасан јер ризикује да се подстакне још илегалних миграција Албанаца, које би се затим могле искористити како би се с временом поставили нови територијални захтеви налик Косову.
И не само то, већ је и неодговорно са политичког става, јер је ауторски чланак из два дела из 2015. о томе како је „Велика Албанија мит за очување јединства земље“ објаснио зашто нема потребе да се удовољи овом геополитичком пројекту, који се спроводи како би се спречио распад Албаније.
Упркос томе, Вучић је спреман да ризикује да у будућности изгуби још већи суверенитет своје земље и нове територије као резултат дугорочних демографских последица које би та капитулација могла да услови, само зато што верује да је то тајна брзог уласка Србије у ЕУ, док индиректно омогућава београдско „признавање“ Косова.
Тешко је замислити зашто се то не би десило у тренутку када политика ступи на снагу пошто косовски Албанци то већ могу имати.
Албанска инвазија на Косово напредоваће више него икада пре у срце Србије како се хибридни рат у Србији наставља, резултирајући сценариом који би условио да сваког истинског српског патриоту облије хладан зној , а то је монструозно претварање слогана „Косово је Србија“, у „Србија је Албанија“.
Извор: westribune.rs
