У склопу међународног истраживачког пројекта о бронзаном добу у околини Бора на локалитету „Хајдучка чесма“ пронађени су остаци пећи за прераду бакра, а уз њу и велика количина шљаке, уситњене руде и керамичких посуда које потичу из – бронзаног доба!
– Подручје североисточне Србије очигледно је већ у бронзано доба имало значајну улогу за металуршки развој и развијање нових технологија прераде метала – каже заменик директора Института за оријенталну и европску археологију Аустријске академије наука археолог Марио Гаврановић. – Овакви докази о бронзанодобној металургији бакра који се потом, у једном посебном процесу, легирао са калајем да би се добила тражена и цењена бронза, изузетно су ретки у Европи.
Гаврановић каже да је после изванредних прошлогодишњих резултата кад је откривена велика некропола са спаљеним покојницима, на „Хајдучкој чесми“ установљена и бронзанодобна прерада бакарне руде на налазишту „Трњане“ због чега су ове године у рад укључени и стручњаци из области антропологије и праисторијске металургије.
– Прве анализе налаза указале су да су се у гробовима откривеним прошле године на „Хајдучкој чесми“ налазили спаљени остаци деце старости до 10 година који су након кремирања стављени у урне које су затим положене унутар кружних камених конструкција, односно гробних места – каже Гаврановић.
Гробови датирају у периоду између 1800. и 1600. године п. н. е. и почетка средњег бронзаног доба, иако се до сада сматрало да такви гробови припадају периоду позног бронзаног доба (1400. – 1000. п. н. е.).
Ове године откривено је десет нових гробова на другом делу некрополе, која према снимцима учињеним геомагнетским радаром обухвата између 80 и 100 гробница.
– Поред урни, пронађени су керамички пршљенци као прилог, а уз гробове установљен је и већи број мањих посуда које су имале одређену улогу у гробним ритуалима – додаје овај археолог.
Јединствен налаз представља камена кружна конструкција, са три урне поређане једна до друге, јер су у већини досадашњих гробница налазила по једна урна.
Истраживачки пројекат се спроводи у сарадњи Археолошког института у Београду, Института за оријенталну и европску археологију – ОРЕА Аустријске академије наука и Музеја рударства и металуругије у Бору. Финансирање истраживања је обезбеђено заједничким средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и Аустријске академије наука из Беча.
Истраживањима руководе Александар Капуран (Археолошки институт Београд) и Марио Гаврановић (Институт ОРЕА).
Извор: Srbijadanas.com
