Долазак ракетних система С-400 и Панцир С-1 на војну вежбу „Словенско братство 2019“ у Србији узнемирио је хрватску јавност и медије, а најдаље у критици отишао је Вечерњи лист који тврди да САД пажљиво мере какво оружје треба Хрватска да набави
Пре неколико дана америчка владина агенција ДСЦА предложила је Конгресу САД да Хрватској одобри набавку нових транспортних хеликоптера УХ-60М „Црни јастреб“ (Блацк Хаwк), уз образложење да то неће изменити основну војну равнотежу у региону, а лист је закључио да се та оцена односи на Србију.
– С обзиром на то да Хрватска нема проблема с “војном равнотежом“ с Мађарском, Румунијом, Бугарском и Словенијом, као чланицама НАТО-а, или БиХ, Црном Гором и Северном Македонијом, очито је да се то мерење војне равнотеже односи на мерење са Србијом – пише Давор Иванковић у колумни листа и додаје да држава нема таквих проблема када се ради о другим врстама наоружања.
Како се наводи, сада је јасније зашто је пре четири године заустављена прича о испоруци америчких вишецијевних ракетних лансера М 270 МЛРС, што је договарао тадашњи министар обране Анте Котромановић.
– Чим је споменуто да ће неколико лансера од њих 16 моћи понети и ракете домета до 300 километара, јавио се Александар Вучић и послао поруку “или ће они одустати од тога или ћемо ми морати пронаћи одговор на то“. Та порука и вешта дипломатија Србије очито су успели да блокирају војну испоруку јачег оружја Хрватској – наводи Иванковић.
Он додаје да је неколико година касније Хрватска са Израелом већ успела да договори испоруку Ф-16 Барака, али да су у последњи час САД то зауставиле.
– И био је у праву тада министар обране Дамир Крстичевић када је, нажалост, преурањено говорио о томе да ће с Барацима ХРЗ бити надмоћнији у ваздуху од било којег борбеног авиона у у суседству. Али у међувремену је Србија искористила тај за нас чудни тиме оут и добила, купила или развила оружја којим може да парира најављеним хрватским војним набавкама, а које се нису ни догодиле – пише Иванковић.
Како је оценио, у последње три године се равнотежа између Хрватске и Србије пољуљала, па тако сада Србија поседује и далекометне ракетне пројектиле, развила је и властиту „балистичку ракету“ домета 300 километара, од руског и белоруског партнера добила је једну и по оперативну ескадрилу МиГ-ова 29, а сада и најмодернији противавионски систем Панцир С1 за мале и средње висине.
– Након инсталирања руског Панцира С1, Хрватска може да заборави на употребу и Киоwа и Блацк Хаwкова и свега што имамо од авионске потпоре – пише Иванковић и додаје да је опште познато да Хрватској недостаје комплетан систем одбране ваздушног простора.
– И како у светлу тих чињеница схватити да нас наш кључни војни партнер, САД, кочи у набавци оперативних војних система који би нам омогућили самосталност у обрани ваздушног простора и територија? – упитао се Иванковић.
Извор: Тањуг/ Информер.рс
