Мистрал је преносна противваздушна ракета француске производње, и настала је као резултат програма САТЦП који је почео још касних 1970-их. Представља изузетно ефективан и напредан ПВО систем кратког домета.
Упоредива категорија ПВО ракета са Мистралом су и стрела 2М и шило, које поседује Војска Србије, или амерички стингер. Једна од предности у односу на конкуренцију је чињеница да Мистрал, иако се и њиме гађа са рамена, има постоље које стрелцу изузетно олакшава употребу, а на које се могу поставити две ракете. То оператеру даје могућност да у кратком интервалу два пута гађа циљ у ваздуху.
Произвођач је предвидео да системом рукују стрелац и командир који га наводи и издаје наређења, али у случају потребе овим оружјем може да дејствује и само стрелац. Према расположивим подацима, максимални домет ових ракета је три километра у висину и шест километара у даљину.
Након лансирања из контејнера, на ракети се „исправљају“ крилца која се користе за управљање. Као погон се користи чврсто гориво, а ракета поседује и посебан мотор који даје велики иницијални потисак. Квалитет електронике у глави ракете, која је води ка циљу, је изузетно велики, па је Мистрал изузетно тешко ометати. Тај квалитет омогућава да ракета буде коришћена против мета са малим топлотним одразом, попут хеликоптера. Вероватноћа за „single shot kill“ (уништење из првог поготка) је наводно изузетно висока.
Може да гађа авион и у доласку и у одласку, а не само да чека да авион окрене издувне цеви мотора, па да га онда гађа. Бојева глава ракете способна је да избегне ометање помоћу ласера и инфрацрвених мамаца, а још једна специфичност Мистрала је што има невероватну могућност заокрета и мењања путање, такозвани 30Г.
Мистрал је створен је да би га користила пешадија, али се може уградити на возила, хеликоптере и бродове. Управо је уградња на возила предвиђена споразумом Србије и Француске, тачније интеграција на домаћи систем ПВО ПАСАРС (Противавионски самоходни артиљеријско-ракетни систем).
Систем ПАСАРС-16 је противавионски артиљеријско-ракетни систем. Први пут је приказан 2017. године у Новом Саду, а конструисан је у Војно-техничком институту. Израђен је у сарадњи неколико компанија – Југоимпорт СДПР, Застава ТЕРВО, а хидраулику и завршну интеграцију израдила је и извела компанија „Србоауто“ за само 10 дана.
ПАСАРС је базиран на оклопљеној шасији „ФАП 2026БС/АВ“ са погоном на шест точкова. На оклопљеној турели интегрисан је топ „Бофорс“ од 40мм, као и две ракете кратког домента РЛН-ИЦ са инфрацрвеним самонавођењем. Ускоро ћемо на њему видети и Мистрал.
Идеја приликом конструкције ПАСАРСА-16 је да се систем лако користи за циљеве у ваздуху, али за циљеве на земљи.
ПАСАРС је опремљен модификованим радарским системом Жирафа, има уграђени аутоматски пуњач и систем за везу са командом батерије. Према карактеристикама ПАСАРС-16 брзина пуцања из топа износи 300 метака у минуту, елевација топа је од – 4 до 90 степени, док максимални домет топа износи четири километра.
Интеграција Мистрала на ПАСАРС ће Србији донети још један изузетно ефективан ПВО систем кратког домета, поред већ купљеног и потентнијег Панцира.
Јако је занимљиво да су оба система посебно ефективни против хеликоптера, а долазе у светлу хрватске куповине истих. Наиме, Хрватска је ове године завршила ремонт десет летелица типа Ми-171Ш, док су им Американци и ове и прошле године донирали укупно четири апарата УХ-60М „Блек Хок“. Тако ће Србија имати два нова система који могу користити и топове и ракете за уништење циљева, што омогућава велику версатилност у борби са потенцијалним непријатељем.
Извор: Srbijadanas.com
