Србија

ХОРОР У БЕОГРАДУ: Сви су остали затечени, оним што је васпитачица урадила дечаку !

Случај мучења детета у једном од београдских вртића, који се догодио још 2012. године, стигао је чак и до Европског суда за људска права у Стразбуру, али ни након његове пресуде није стављена тачка на овај инцидент.

Наиме, иако је суд у Стразбуру недавно прихватио представку поводом догађаја где је И. Ђ., тада седмогодишњи дечак, 2012. мучен у београдском вртићу, када му је васпитачица наредила да се скине го и тако седи пред другарима из групе, због чега се Србија обавезала да му на име нематеријалне штете исплати 7.500 евра, наша земља исплатила је дечаку знатно мањи износ.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Лош обрачун свих оних који су учествовали у овом случају или свесна намера да се „уштеди“ на измученом детету, питање је које његов пуномоћник поставља после одлуке међународног суда.

Немили догађај, због којег ће Србија остати заведена као једна од ретких држава коју је Европски суд уписао у списак земаља у којима је забележено мучење детета, а да се оно није догодило током ратних дејстава, одиграо се 18. априла 2012. у вртићу Предшколске установе „Дечји дани“.

Војин Биљић, пуномоћник мученог дечака, препричава са чим се све суочио на путу да за И.Ђ. издејствује исплату нематеријалне штете због онога што је доживео као предшколац.

– Васпитачица је тог дана око 13.30 сати наредила дечаку да се пред осталом децом скине го. После оваквог њеног захтева, малишан је почео да плаче и обећава јој да никада више неће погрешити. Како он није прихватао да је послуша, васпитачица је његовом другару рекла да му нареди да се скине, али је дечак то плачући одбио. Васпитачица је била упорна, па се И.Ђ. у једном тренутку делимично скинуо, после чега је молио васпитачицу да се не скида даље. Она је, ипак, била изричита у својој намери, па се дечак скинуо. Тако наг седео је пред децом из своје групе пуних 15 минута – препричава овај догађај адвокат Биљић.

Пошто су се родитељи побунили због односа педагошког радника према њиховом детету, васпитачица је добила отказ, а ПУ „Дечји дани“ су против ње поднели кривичну пријаву. Према сазнањима дечаковог заступника, васпитачица никада није осуђена због онога што је урадила. Увидевши да се њихова запослена понашала непрофесионално, надлежни у ПУ „Дечји дани“ родитељима су понудили накнаду од 800.000 динара. Родитељи прихватају предлог и потписују га. Међутим, предшколска установа им не исплаћује договорених 800.000 већ 250.000 динара.

– У договору са превареним родитељима, одлучујемо да Првом основном суду поднесемо захтев за накнаду нематеријалне штете и тражимо да се утврди да је дечак мучен позивајући се на праксу Европског суда за људска права који оваква поступања према деци сматра њиховим мучењем. Не улазећи у суштину проблема и уз то правећи низ грешака у поступању, судија је одбила нашу тужбу. Међутим, Апелациони суд уважава наше жалбе, укида одлуку првостепеног суда и предмет враћа на поновно поступање. И у поновљеном поступку, судија одбија наш захтев, а ми поново улажемо жалбе на ову одлуку. Апелациони суд, међутим, овога пута преиначује пресуду и досуђује 250.000 на име накнаде штете, али одбија наш захтев да се утврди да ли је дете мучено – каже Биљић.

С обзиром на то да је ова пресуда била правоснажна, адвокат је, поново у договору с родитељима, Врховном касационом суду поднео захтев за ревизију поступка наводећи да је у конкретном случају реч о кршењу основних људских права. Истовремено са поменутим захтевом, пуномоћник дечака је поднео и уставну жалбу због повреде права на правично суђење. И захтев за ревизију и уставна жалба су одбијени, чиме су се стекли законски услови за обраћање Европском суду за људска права.

– Суд у Стразбуру прихвата нашу представку и утврђује чињенично стање у којем се, поред чињеница како се догађај одиграо и које су његове последице биле, констатује да је предшколска установа дечаку исплатила 2.100 евра у динарској противвредности, као и да му је исти износ на име нематеријалне штете, исплатио надлежни домаћи суд. Видевши да је представка прихваћена, држава нам је понудила поравнање, односно да нам на име нематеријалне штете исплати 7.500 евра с тим да ће износ бити умањен за онолико колико је дечаку већ исплаћено по основу накнаде нематеријалне штете. Уз ових 7.500 евра, државно правобранилаштво нуди и да му се посебно исплати 500 евра на име судских трошкова – наводи заступник мученог детета.

Родитељи на предлог адвоката прихватају понуђено поравнање и потписују га.

– Према једноставној рачуници, држава треба да исплати око 3.300 евра, односно 7.500 минус два пута по 2.100 колико му је до тада исплаћено. Међутим, држава му уплаћује „само“ 2.367 евра – каже Биљић.

Утврђујући како је дошло до умањења исплаћеног износа за 1.000 евра, заступник дечака сазнаје да је државно правобранилаштво, пре исплате, од ПУ „Дечји дани“ тражило информацију колико је новца она уплатила дечаку и да су им они одговорили да је реч о 3.500, а не о 2.100 евра.

– У тих 3.500 евра они су урачунали трошкове поступка који су детету рефундирани на име адвокатских трошкова и плаћене судске таксе и немају никакве везе с накнадом нематеријалне штете, затим трошкове на име камате зато што су каснили са извршењем пресуде, а потом и трошкове извршног поступка. Да је Србија правна држава, ту разлику за коју је дечак ускраћен, требало би да плате људи из предшколске установе јер су они довели до поступка. Ово је, колико је мени познато, прва пресуда коју Србија није извршила – закључује пуномоћник малтретираног детета.

Извор: Телеграф.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ