Добро упозната са његовим противљењем брзом проширењу ЕУ, Србија од посете француског председника Емануела Макрона у јулу није очекивала много више од понављања песимистичних порука о евроинтеграцијама. Упркос томе, дочекала је човека који је петоминутним говором на готово течном српском језику подигао Београђане окупљене на Калемегдану на ноге.
Порука да ће ЕУ примити нове чланице тек када изврши унутрашње реформе није изостала, али је пала у други план након крупних речи љубави због којих се Србија уљуљкала у утиску да је добила пријатеља који ће бранити њене интересе у Бриселу и на светским политичким позорницама.
А онда је само три месеца касније један вето све срушио.
“Француска нас воли”
Традиционално вековно пријатељство између Србије и Француске протеклих деценија имало је своје успоне и падове.
Пријатељство две земље датира много пре ЕУ. Французи су подржали Карађорђа у борби за независност и били наши савезници у Првом светском рату, због чега је на Калемегдану подигнут Споменик захвалности Француској. Али Србија памти и Бадинтерову комисију која је донела одлуку о распаду Југославије, санкције, бомбардовање 1999. у коме је Француска учествовала, као и признање тзв. Косова 2008. године.
Након периода неутралне дистанце, односи су поново уздрмани пре годину дана пропустом протокола Јелисејске палате током обележавања краја Првог светског рата, када је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи седео у првом реду, раме уз раме са Макроном, Доналдом Трампом и Владимиром Путином.
Макрон је у Београд стигао са задатком да учини да се протоколарни гаф заборави и у томе је успео. Најупечатљивији детаљ дуго најављиване и месецима планиране посете био је неочекиван говор на српском језику на Калемегдану којим је купио срце српског народа.
Макрон је више од пет минута говорио на нашем језику, а сличан изузетак није направио ни током једне друге званичне посете.
Током емотивног обраћања, неколико пута је подсетио на заједничку прошлост две земље, нагласивши да „Француска никада неће заборавити жртвовање српског народа, крв српских кћери и синова“.
“Показујете да порука исписана на овом споменику: „Волимо Француску као што је она волела нас“, живи и 100 година касније. Сада је ред на мене да кажем: Француска воли вас као што сте и ви волели њу”, изговорио је Макрон пред окупљеном масом која га је прекидала аплаузима.
Србија је овај гест прихватила не само као извињење за грешку Јелисејске палате, већ као и коначну обнову пријатељства и позив на поправни испит за отуђене односе две земље.
Хладан туш
Негде између емотивних говора, овација и потписивања двадесетак споразума о унапређењу економске сарадње, у други план је пало да је Макрон поновио Србима добро познат став о евроинтеграцијама.
“Паралелно са реформама које Србија треба да спроведе, Европска унија мора да се реформише како би била спремна да прими Србију”, јасан је био Макрон.
Ове речи су најавиле оно што се догодило само три месеца касније, а што је Србија, уљуљкана сликом обостране љубави, ипак доживела као хладан туш.
Макрон је остао доследан да ЕУ треба прво да се реформише, па тек онда проширује, а директне последице тога на својој кожи осетиле су Северна Македонија и Албанија, које прошлог месеца нису добиле датум почетка преговора.
Оваква одлука дошла је након вишесатног састанка шефова држава и влада ЕУ који нису успели да се договоре и дају зелено светло обема државама, а као главни кривац за то јасно и гласно се наводи Француска.
Стопирање преступних преговора за Северну Македонију и Албанију лоша је порука целом региону, а самим тим и Србији, оценили су редом аналитичари, али и бројни европски лидери који нису желели да стану иза ове заједничке одлуке, донете управо под Макроновим притиском. Било како било, због његовог вета балканске земље, а пре свега Срба и црна Гора, полако опрашају од 2025. као године у којој ће се придружити европском блоку.
Вучић у Паризу
Синоћ се, међутим, председник Србије Александар Вучић још једном у Паризу састао са Макроном „у четири ока“, тачно годину дана од скандала са распоредом седења и четири месеца од говора на Калемегдану. Нови састанак и разговор уследиће данас.
Вучић је у Охриду оценио да његов сусрет са Макроном можда никада није био важнији, да очекује да добије подршку за пројекат „мали Шенген“, али и да чује о новој методологији коју предлаже француски председник у погледу проширења ЕУ.
“Његове идеје не бих потцењивао и ниподаштавао као што други раде. Желим да разговарамо и о овој иницијативи. Тражићу од њега и молићу за подршку, јер ако то будемо имали створићемо потпуно нове услове и то би нам био један од извора убрзаног раста у наредним годинама. Ако добијемо ту врсту подршке, неће бити лако да се све ово сруши. Можда нам никад нису били важнији разговори с Макроном”, рекао је Вучић.
Извор: Блиц.рс
