Јединице руске војне полиције 2. марта су ушле у сиријски град Саракиб ослобођен од милитаната (провинција Идлиб).
Након тога, многи су сугерисали да Турци неће пуцати на град у којем се налази руска војска, а Сиријци ће моћи мирно да задрже ово стратешко насеље кроз које пролазе руте М-4 и М-5.
Међутим, 3. марта 2020. године турска артиљерија је погодила подручје Саракиба. Следећег дана, Турци су поново бомбардовали град.
Треба подсетити да се 5. марта 2020. турски председник Ердоган састао са Путином у Русији.
Истовремено, преноси Ројтерс, Русија озбиљно појачава своје војно присуство у Сирији.
Према њиховим изворима Москва је 28. фебруара 2020. почела интензивно да повећава залихе оружја, опреме и хране у Дамаску. Односно, овај процес је почео одмах након што је Сиријска арапска војска (САА) погодила турски војни конвој у провинцији Идлиб.
Као резултат тога, 36 турских војника је погинуло, а више од 30 је рањено. Након тога, у Турској је проглашено ванредно стање, а локални парламент је чак желео да „објави рат Асадовом режиму“.
Овај инцидент је изазвао забринутост у Москви да би Турска могла затворити Босфор руским ратним бродовима и спречити руске војне транспортне авионе да користе турски ваздушни простор.
Треба додати да су 27. фебруара 2020. џихадисти и „умерени“ терористи, уз подршку турске војске , покушали масовну офанзиву на Сиријску арапску армију (ССП). Тренутно се линија фронта у зони деескалације Идлиба стабилизовала.
Западни војни аналитичари верују да Путин и Ердоган у Москви нису постигли коначан споразум и да ће Турска ма шта договорено изводити ударе на сиријску војску у настојању да отцепи део сиријске територије по моделу Кипра.
Међутим, овога пута турски војни планери су сметнули с ума да то овде неће проћи јер о томе не одлучује Турска него светска сила Русија која има на тој територији битне стратешке интересе.
МОГУЋ РАТ ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И ТУРСКЕ?!
Турска је позвала на НАТО заштиту након што су 33 њена војника погинула у нападу сиријске војске у Идлибу, док су се борили, како се наводи, у редовима терориста. У регионалном хаосу који долази, само један играч може добити.
Нагађања о томе шта ће бити следеће, наводи се члан 5 неколико сати након напада, те након што је Омер Челик, портпарол турске владајуће Партије правде и развоја, новинарима у Анкари рекао да тражи формалну заштиту НАТО-а од Дамаска, као и руских ваздухопловних снага, пише Восток а преносе Вечерње новости.
– Позивамо НАТО на консултације. Ово није напад само на Турску, овоје напад на међународну заједницу. Потребна је заједничка реакција. Напад је био и против НАТО – рекао је пре мање од недељу дана Челик.
Члан 5 НАТО споразума каже да је напад на једну земљу-чланицу напад на све њих.
Амерички Стејт департмент такође је осудио напад, саопштивши да стоји иза његовог „НАТО савезника Турске“, те „позива на моментално окончање ове очајне офанзиве Асадовог режима, Русије и иранских снага“. Треба нагласити и да је амерички изасланик при НАТО-у Кеј Бејли Хачинсон такође рекла новинарима да је „све на столу“.
Међутим, нејасно је да ли НАТО има снагу да на било који смислен начин подржи Турску у рату против сиријске владе коју подржавају руске ваздухопловне снаге. Такође није јасно да ли се члан 5 проширује на НАТО савезнике када су директно напали другу земљу. У ствари, чак и ако ниједан корпоративни медијски субјект то не би вољно признао, земља која се брани у овом специфичном низу чињеница је Сирија, а не Турска.
Обзиром на то, Анкара је нашла начин да осигура да европске земље не игноришу ситуацију. Недавно је Турска, како се извештава, отворила границу провинције Идлиб како би омогућила прилив сиријских избеглица у Европу, што ће сигурно повећати регионалне тензије у значајној мери.
Москва је одговорила на ситуацију истичући везу Анкаре са различитим џихадистичким групама у Сирији. Према руском министарству одбране, ваздушни напад је изведен када је сиријска војска узвратила на офанзиву терориста из групе „Хајат Тахрир ал Шам“, унутар зоне деескалације Идлиб. Наравно, свако ко је обраћао пажњу на рат у Сирији може схватити да је материјална и финансијска подршка Анкаре терористичким групама у Сирији, укључујући посебно „Исламску државу“, већ одавно документована.
Без обзира да ли је врући рат на столу или не, тренутна ситуација је готово божји дар за спољнополитички естаблишмент Сједињених Америчких Држава, који већ неко време сања о томе да супротстави једну према другој, Русију и Турску. Ако сумњате у ово, требате прочитати само последњи пасус недавног чланка у „Гардијану“:
– Кеј Бејли Хачинсон, амерички амбасадор при НАТО-у је саопштила да би догађаји од четвртка требали показати Турској ко је њихов поуздан партнер, а ко није и нагнати је да одустане од куповине руских ПВО система – а за које Вашингтон наводи да прете НАТО-у.
САД су озбиљно узнемирене потезом Турске да набави руске ПВО системе С-400. Вашингтон је такође забринут жељом Турске да се придружи Шангајској организацији за сарадњу којом доминирају Кина и Русија, а која организација види Турску у савезу, не само са Русијом и Кином, већ и Ираном.
САД су спремне да сатерају Турску у ћошак, а у којем би се нашла пред Русијом, са или без подршке НАТО савеза, ако то значи да ће, оно што изгледа као плодни однос између Анкаре и Москве, потпуно пропасти.
С друге стране, Москва, кључни савезник сиријске владе, мало је вероватно да ће стајати по страни, док Турска инсистира на инвазији на сиријску територију и брани различите џихадистичке групе које у Сирији стварају хаос скоро деценију.
Можда је то наговестио Доналд Трамп када је недавно рекао да ће борбу против „Исламске државе“ препустити Ираку, Сирији, Ирану и Русији, док би се он фокусирао на контролу нафте и ресурса. САД би могле сести на страну и гледати како се друге земље међусобно боре, док би се САД концентрисале на ратни плен.
Стратегија „завади па владај“ америчке империје још увек је жива и здрава. С обзиром на ризик од појачаног сукоба у који је умешана чланица НАТО која поседује значајну залиху америчких нуклеарних глава, може се само надати да ће хладније главе превладати и спречити палење регионалног бурета барута.
Извор: Курир.рс/Wебтрибуне/Новости
