Зимски дани су практично завршени, а с њима је и крајњи ултиматум који је изнео Ердоган Дамаску са захтевом да повуче своје трупе у Идлибу.
Протеклих дана, турске и про-турске формације су уништиле значајну количину сиријске војне опреме и нанели опипљиве губитке владиној војсци САР.
Шансе за директан сукоб с руским контингентом се повећавају, али се чини да је Анкара пронашла начин да Москву избаци из игре без рата.
Kључни проблем је што се у Сирији преплићу интереси многих играча: Турска, Иран, Израел, САД, Русија, посредно неке блискоисточне монархије учествују у сукобу.
Од свега тога, Русија је једина која је од совјетских времена званични савезник сиријске армије и налази се на територији републике на основу позива Дамаска.
Међутим, Русија је данас у великој мери зависна од Турске када је у питању спровођење бројних енергетских пројеката из Турске.
Поред тога, савезник Дамаска Техеран има своје интересе у Сирији, који се често не поклапају са руским. Због иранског војног присуства у Сирији, земља је изложена редовним ваздушним нападима из Израела.
Дакле, шта данас имамо.
Сиријска војска, обузета годинама исцрпљујућег рата, има изузетно низак офанзивни потенцијал и способност да издржи свежу и добро опремљену турску војску.
На чему почива „чудо у Идлибу” Башара ел-Асада? То је активна подршка Руског ратног ваздухопловства. Ствара се ипак утисак да су лукави Турци пронашли начин да повуку руско ваздухопловство из игре без рата и употребе система противваздушне одбране.
Прво, Сједињене Државе су прошле недеље спровеле пробе нуклеарног напада у случају да Русија искористи свој нуклеарни арсенал против једне од чланица НАТО-а.
Подсетимо, Турска је чланица савеза. Сада, фрегате Адмирал Макаров и Адмирал Григорович, опремљене крстарећим ракетама Kалибар, и Орск БДK журе ка сиријским обалама.
Kао контра-аргумент, америчка морнарица послала је бродове у Источно Средоземље. Према наводима, требало би да је прати нуклеарна подморница са крстарећим ракетама Томахавк.
Друго, руски савезници из Техерана сугерисали су да Анкара разговара о будућности Идлиба без Русије. Ирански председник Хасан Рохани верује да ће Турци, Сиријци и Иранци моћи самостално да реше питање територијалне целовитости САР-а.
Важно је споменути да Турци и њихови “пуномоћници” у Идлибу отварају најозбиљнију ватру на оне сиријске јединице које условно сматрају “проруским”. Може се претпоставити да су Иранци спремни да склопе „споразум“ са Ердоганом.
Треће, постоји велика вероватноћа да ће Анкара закочити енергетске пројекте Москве.
Турска сама нема проблема са снабдевањем гасом: има ТАНАП и могућност куповине УЗП-а, а зима је ненормално топла.
За Русију ће прекид Турског тока бити озбиљан ударац, јер значи потпуни колапс стратегије изградње обилазних гасовода око Украјине. Алтернативно, Турци могу једноставно да повећају царине.
Најзад, Ердоган је почео отворено да уцењује Европу са сиријским избеглицама.
Турци их тренутно пуштају у малом броју, али ако Анкара жели, мигранти ће поплавити ЕУ.
Лако је претпоставити да Турска врши притисак на партнере из Kремља како би их наговорила да обустави активну подршку Асаду, оставивши га “насамо с Ердоганом”, како то захтева турски председник закључује руски аналитичар Сергеј Марзхицки за руске медије.
Извор: Webtribune.rs
