Цене нафте су изгубиле више од четвртине вредности и на путу су да данас забележе најнижи дневни ниво од Заливског рата 1991., јер је Саудијска Арабија покренула ценовни рат против Русије смањивши драстично своје продајне цене и поручивши да ће повећати производњу.
Ријад је срезао званичне продајне цене за све типове своје нафте за априлску испоруку у распону од шест до осам долара по барелу, након што је Русија одбила да подржи додатно смањење пумпања које је предложила Организација земаља извозница нафте ради стабилизације тржишта „црног злата“, извештава Ројтерс.
Саудијска Арабија такође планира да повећа пумпање нафте на изнад 10 милиона барела дневно (бпд) у априлу са садашњих 9,7 милиона барела, након што крајем марта истекне актуелни споразум о смањењу производње за 1,7 милиона барела дневно, додаје британска агенција позивајући се на изјаве два неименована извора.
Цена фјучерса северноморске нафте „брент“ била је јутрос у 7:32 часова по ГМТ нижа за 11,38 долара или 25 одсто, и износила је 33,89 долара по барелу, након што је претходно потонула на 31,02 долара, на најнижи ниво од 12. фебруара 2016.
Фјучерси „брента“ су на путу да забележе највећи дневни пад од 17. јануара 1991., када су се цене суновратиле на почетку првог Заливског рата.
Америчка „лака“ нафта WТI јутрос се трговала у паду за 11,12 долара или 27 процената, на нивоу од 30,16 долара за барел, након што је пре тога дотакла дно од 27,34 долара, што је такође најнижи ниво од 12. фебруара 2016.
Америчка нафтна референца је такође била на путањи да региструје рекордан губитак вредности, који би потенцијално надмашио 33-процентни пад из јануара 1991.
Цене нафте које у протеклих пар година кренуле низбрдо због превелике производње, нашле су се последњих недеља под додатним притиском због страховања да ће ширење коронавируса изазвати успоравање глобалног раста и пад тражње за овим енергентом.
Постојећи споразум ОПЕК-а и независних произвођача истиче крајем марта, због чега је нафтни картел, који предводи Саудијска Арабија, предложио додатно смањење производње за 1,5 милиона барела дневно до краја ове године, при чему би земље изван ОПЕК-а смањиле производњу за додатних 500 хиљада барела дневно.
То би значило да би ОПЕК и савезници изван нафтног картела од априла укупно срезали производњу за 3,6 милиона барела дневно, што чини око 3,6 одсто глобалне понуде.
Русија међутим није пристала на додатно смањење већ се залагала за продужење постојећег споразума до краја године.
Дезинтеграцијом неформалне групације популарно назване ОПЕК +, коју чине чланице ОПЕК-а и независни произвођачи укључујући Русију, завршава се више од три године њихове сарадње чији је циљ била подршка ценама „црног злата“.
„Амбијент нижих цена нафте требало би да буде временски ограничен на неколико месеци, осим уколико целокупан утичај вируса на глобално тржише и поверење потрошача не покрену нареду рецесију“, изјавио је Кит Барнет, старији потпредседник за стратешке анализе у компанији АРМ Енерџи у Хјустону.
Саудијска Арабија, Русија и други велики произвођачи нафте су се последњи пут овако жестоко борили за удео на тржишту у периоду од 2014. до 2016. године, настојећи да истисну производњу из Сједињених Држава, које су прерасле у највећег светског произвођача нафте удвостручивши произовдњу из нафтних шкриљаца у последњој деценији.
„Прогноза за тржиште нафте је још страшнија него у новембру 2014. године, када је последњи пут избио такав рат цена, јер ће доћи до знатног колапса тражње за нафтом због коронавируса“, оцењује инвестициона компанија „Голдман Сакс“, преноси Ројтерс.
Извор: Курир.рс/Тањуг
