Свакако је могуће да и Србија доживи италијански сценарио, али добра вест је да то зависи превасходно од нас, каже имунолог др Срђа Јанковић.
У циљу избегавања онога с чим се данас суочавају Италија или Шпанија, важно је, истиче он, свеобухватно и ригорозно спровођење усвојених превентивних мера.
– Томе свако од нас заиста може да допринесе. Никада не смемо сметнути с ума да сада, штитећи себе, штитимо и друге, нарочито оне особе које су посебно осетљиве – старије особе, оне са хроничним болестима, са поремећајима имуног система, за које је ризик да дође до тежих последица у случају да се заразе знатан.
Имамо тренд раста заражених короном (Ковидом 19) у Србији, број је сваког дана све већи. Колико је ситуација забрињавајућа?
– Свакако да ситуација завређује да је схватимо крајње озбиљно и да учинимо све што је у нашој моћи да ублажимо и ограничимо епидемију, и самим тим сачувамо људске животе.
Лоше вести стижу из света. Сад је већ извесно да ће последице пандемије бити катастрофалне, хиљаде је већ умрло. Како објашњавате (како наука објашњава) зашто су поједине земље прошле много горе од других? Италија и Шпанија, рецимо.
– У игри је читав низ чинилаца. Конкретно, у случају Италије стекло се више неповољних услова: релативно касно откривање уношења вируса у земљу и следствено значајно ширење заразе које је наступило пре пооштравања противепидемијских мера; структура становништва која обухвата велики удео старијих особа; рани продор вируса у болнице са последичним експлозивним ширењем, како међу пацијентима тако и међу здравственим кадром, уз појачано оптерећење здравственог система; недовољно ригорозно спровођење противепидемијских мера у (веома битном) иницијалном периоду.
Доста се прича о условима у којима лекари раде. Је л’ можете да нам кажете из прве руке?
– Сузбијање овакве пандемије никада и нигде није лако. Чак су и здравствени системи који располажу далеко већим ресурсима од наших под великим притиском. С друге стране, дубоко верујем да не оскудевамо у пожртвовању и да разборитошћу и добром организацијом можемо учинити много, чак и у веома тешким околностима. Сада је тренутак да сви мобилишемо све своје снаге, не само лекари, већ друштво у целини – јер да поновим: од свих нас зависи какав ће бити исход.
Какви су услови за збрињавање заражених и да ли је наш здравствени систем у могућности да третира евентуални скок броја заражених?
– Располажемо довољним ресурсима за борбу против епидемије и без сваке сумње ћемо бити у стању да се изборимо са првим ударом. Шта ће се дешавати касније, зависи од низа чинилаца, али на првом месту од тога да ли ћемо успети да „спљоштимо криву“, односно да предупредимо убрзан, експоненцијални раст броја оболелих, који ниједан систем не би могао у потпуности да апсорбује. Такође је важно да сачувамо болнице и да спречимо знатније оболевање здравствених радника, као и припадника свих других професија од непосредног значаја за функционисање здравственог и друштвеног система. Чинимо све напоре у том смислу.
Више пута су и државни званичници и лекари говорили да не смемо дозволити да корона уђе у болнице… Зашто је то важно и да ли успевамо у томе?
– Изгледа да сам на ово питање већ одговорио, одговарајући на претходно, али није наодмет да поновим: важно је јер само тако можемо да сачувамо људске животе. Да ли успевамо? У овом тренутку недвосмислено – да. Али критичан период је пред нама и ускоро ћемо знати да ли смо успели да избегнемо оне неповољније сценарије. Лично верујем да ћемо их избећи, али – нема опуштања ни за мрвицу.
Шта свако од нас може да уради, на првом месту за себе, а онда и за друге, да се заштити?
– Сваки пут када избегнемо да се заразимо вирусом, то значи да га никоме нећемо ни пренети. Зато је кључно да се сви чврсто придржавамо донетих мера и препорука. На првом месту су социјално дистанцирање, избегавање контаката, што боља хигијена, пре свега руку, као и лична заштитна средства према ситуацији.
Шта ћемо са људима и професијама које подразумевају свакодневни одлазак на посао? Како да се заштитимо на путу од куће до радног места?
– Неопходно је свести кретање на апсолутни минимум и притом доследно и усредсређено примењивати мере заштите.
Да ли је важно у овим данима јачати имуни систем? Како то можемо да радимо? Како да се хранимо, које навике да мењамо…?
– Јачање имуног система не игра практично никакву улогу у борби против короне, с обзиром на то да не постоји вакцина – по дефиницији једино средство које може да изазове специфичан имунитет. Ипак, све уобичајене препоруке везане за здраву исхрану и здраве навике ваља спроводити у дело јер очекујемо исцрпљујућу, рововску борбу која ће свакако потрајати одређено време, па је у том смислу важно да се трудимо да сачувамо и своје опште здравље и благостање – како физичко, тако и психичко.
Да ли очекујете ефекте мера које су до сада уведене, попут забране изласка из куће за старије од 65, забрана изласка за све од 20 до пет часова, затварање аеродрома…?
– Апсолутно. Штавише, када се досегне одређен, критични ниво смањења преношења заразе, учинак постаје квалитативно, а не само квантитативно другачији (то је она спљоштена крива). Али за учинак није довољно то што су мере уведене… оне морају бити и ригорозно спроведене. Спроведимо их сви заједно.
Ви радите с децом. Како њих да заштитимо?
– Тако што ћемо, пре свега, ограничити контакте. На сву срећу, показало се да деца по правилу имају блажу клиничку слику Ковида 19 и да нису у великој опасности. Ипак, не препуштајмо ништа случају.
Колико би све ово могло да потраје?
– У овом тренутку је то немогуће предвидети. Зато предлажем да се сви, колико можемо, припремимо и за могућност да прилично дуго потраје. У овом тренутку епидемиолозима није у жижи толико скраћивање епидемије колико спречавање људских жртава, ма колико она потрајала.
Пре неколико дана покренута је акција тапшања лекарима и медицинском особљу у осам увече у знак захвалности и подршке за све што радите за нас у веома тешким условима. Како ви то коментаришете?
– Реч је о драгоценој манифестацији преко потребне солидарности. Уз здравствене раднике, громогласне аплаузе заслужују сви који се у овом тренутку свим силама боре да ублаже последице пандемије, свако на свој начин и према свом задужењу.
Извор: Курир.рс/Блиц
