Пандемија новог корона вируса неће бити последња која ће узроковати проблем човечанству ако наставимо да игноришемо везе између инфективних болести и уништавања природе, упозорили су стручњаци.
„Потпуно сам сигуран да ће бити још више болести попут ове у будућности ако наставимо са праксом уништавања природе, сечом шума и хватањем дивљих животиња – истакао је за “Индепендент” еколог др Енрик Сала.
Нови корона вирус Ковид-19 прешао је, како се сматра, са животиња на људе на пијаци морске хране у Вухану у Кини крајем децембра. Кинески истраживачи сугеришу да су сисари панголини вероватни извор новог вируса. Кина је од тада издала забрану конзумирања и држања дивљих животиња и затварање пијаца на којима се продају. Међутим, еколози су издали шире упозорење, да људско уништавање различитих екосистема доводи људе у ближи контакт са дивљим животињама него икад пре.
Дејвид Квамен, аутор бестселера “Спилловер: Анимал Инфецтионс анд тхе Неxт Хуман Пандемиц”, рекао је да сечом прашума и урбанизацијом изолованих места, те убијањем и ловом дивљих животиња излажемо сами себе вирусима као што је Ковид-19.
– Кад уништите стари амбар, прашина лети около. Кад уништите тропску шуму, лете вируси – истакао је Квамен, додајући да је такво уништавање прилика за непознате вирусе да пређу на људе.
Др Самјуел Мајерс, научник харвардског Одељења за околину и здравље и директор Удружења планетарног здравља, истакао је да су дивље животиње огромни резервоари патогена, а да многима од њих још нисмо били изложени. Патогени који се преносе са животиња на људе рачунају се за више од 17 одсто свих инфективних обољења и узрокују преко 700.000 смрти годишње, подаци су Светске здравствене организације. Чак 30 нових инфективних болести појавило се педесетих година, а до осамдесетих се тај број утростручио, указује “Индепендент”.
– Сматра се да је епидемија ХИВ-а и еболе потекла од једења меса дивљих животиња, а да су МЕРС и САРС дошли са пијаца на којима их продају. На пијацама у Вухану, на пример, био је невероватан број егзотичних врста у кавезима – истакао је Мајерс, додајући да је у питању комбинација људског еколошког отиска и глобализације.
– Једном кад патоген пређе са животиње на људе, има капацитет да се шири глобусом веома брзо са авиосаобраћајем.
Др Сала је указао да владе имају кључну улогу у постављању правила која штите природу и регулишу или бране трговину дивљим животињама.
– И компаније могу помоћи. Свет већ производи довољно хране за 10 милијарди људи, само што трећину протраћимо – каже Сала.
Борба против климатских промена је кључна јер раст глобалне температуре ствара повољније услове за ширење болести. Губитком биодиверзитета и растућом светском популацијом – која ће до 2050. бројати око 9,7 милијарди људи – те губитак извора хране, питање није да ли ће доћи до следеће пандемије већ када, упозоравају стручњаци.
– Ако ставимо Ковид-19 под контролу, можемо бити срећни што су људи успели у томе. Али, пет минута након што прославимо, треба да размишљамо о следећој епидемији – истакао је Квамен.
Према најновијим подацима портала Wорлдофметерс.инфо, у свету има 392.336 оболелих од новог корона вируса, 17.147 смртни случајева, а опорављених 103.393.
Извор: Блиц.рс
