Ово је тренутак да човечанство заборави на поделе и сукобе и да се коначно осети као једна породица која је заједнички нападнута од истог противника, каже некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментаришући Путинов предлог декларације о глобалној солидарности током пандемије коронавируса.
Он додаје би због тога ваљало да се обуставе сви облици поделе, сукоба и кажњавања које су земље предузимале једне према другима.
– Да се изврши једна врста потпуне амнестије стања које је претходно постојало и да се уведе заједничка акција за помоћ свима, а посебно онима који су највише угрожени.
Путинов предлог декларације о глобалној солидарности – у правом тренутку
Предлог, који је на виртуелном савету Г20 изнео руски председник Владимир Путин у потпуности одговара осећањима потребе за заједничком акцијом светских размера које ће прећи преко свих подела и проблема у име очувања људског рода, додаје он истичући да је вирус корона планетарни потрес тектонске природе који подједнако погађа све земље, укључујући економију, здравље, школство, политку и све остале друштвене појаве, напомиње Јовановић.
Према речима нашег саговорника, заборављање на поделе значило би омогућити свим земљама да се против пандемије боре ослобођених руку и ногу.
– То значи да све врсте санкција које су успостављене против неких земаља или група земаља морају да буду суспендоване, ако не и трајно укинуте. Не може се прићи било каквом заједништву, било каквом заједничком циљу ако би иза нас остале поделе и кочиле те заједничке напоре – наглашава он.
Како се коронавирус ширио планетом, све више гласова почело је да говори о солидарности, не само хуманитарној, већ и политичкој. Неки су, као генерални секретар УН Антонио Гутереш или бивши британски премијер Гордон Браун начелно наглашавали потребу за „глобалним примирјем“ (Гутереш) или „глобалном владом“ (Браун) која би се борила против пандемије.
Други високи функционери, као што је Високи представник за спољне и безбедносне послове ЕУ, били су конкретнији, па је Борељ нагласио потребу за утврђивањем „четири приоритета“ за глобалну сарадњу – обједињавање ресурса за производњу нових лекова и вакцина које би требало сматрати глобалним јавним добром; ограничавање економских штета координисањем фискалних и монетарних стимулативних мера и заштитом глобалне трговине; координисано отварање граница када здравствене власти то допусте и сарадња у борби против дезинформацијских кампања.
На хуманитарном плану, већ смо сведоци сарадње, чак су се лидери САД и Кине сагласили о заједничкој борби против коронавируса. Колико је, међутим, сарадња на политичком на дугом штапу, говори чињеница да је истог дана када је Владимир Путин предложио мере за глобалну солидарност, 26. марта, председник САД Доналд Трамп потписао указ о проширивању санкција Ирану, једној од земаља које су, после Кине, највише погођене епидемијом.
Мере, које би, како је Путин предложио, требало да усвоји Генерална скупштина УН, подразумевају договор о сарадњи држава у развоју стратегије лечења Ковида 19, пружање помоћи најугроженијим државама, прекидање трговинских ратова и примене једностраних санкција које су донете без сагласности Савета безбедности УН, борбу против финансијских спекулација са ценама основних потрепштина и ширење поузданих информација о пандемији, заснованим на научним чињеницама.
Извор: rs.sputniknews.com
