Један од наугледнијих америчких магазина „The Atlantic“ је објавио текст у коме анализира тренутну ситуацију у САД, где се, између осталог, амерички председник Доналд Трамп упоређује са Слободаном Милошевићем.
Тхе Атлантиц пише како је Трамп до сада владао по свом аутократском инстинкту, а да га сада чега судбина која често дочека аутократе када се људи окрену против њих.
У тексту се додаје како САД сада доживљавају хаос какав није виђен од 1968. године, а садашње немире упоређују са свргавањем председника-диктатора, попут Милошевића у Србији, Јануковича у Украјини или Бен Алија у Тунису.
“Иако ће Трампов мандат завршити изборима, а не свргавањем, магнитуду свега овога што се догађа а и свега што ће се тек догодити је могуће схватити једино ако погледамо сличне случајеве у иностранству.
Као и у бројним револуцијама, у САД-у се воде две битке. Једна је дуга борба против бруталне и репресивне идеологије. Друга је ужа борба против једног вође. Против председника који је дошао на власт распламсавши расне тензије. Сада се види да је његова судбина испреплетена с борбом против полицијске бруталности и расизма”, пишу.
“Послушност је у сржи сваке политичке моћи”
Атлантик пише потом да је најважнији теоретичар ненасилних револуција Џин Шарп, у књизи „Од диктатуре до демократије“ наводи да је послушност у сржи сваке политичке моћии како диктатор не остаје на власти сам по себи, него се ослања на појединце који извршавају његове наредбе.
“Успешне демократске револуције имају појединце који одбијају послушност, који су посрамљени својим учешћем у власти и страхују од друштвених, али и економских последица даље сарадње”, пише Шарп.
Примијетио је и како се такве револуције фокусирају прво на медије, пословне елите и полицију.
“Стајањем испред наоружаних полицајаца демонстранти дају примере храбрости која инспирише друге који су на дужности да одбију послушност или прекину сарадњу. Управо то се догодило у Украјини”, пише Шарп и додаје да сваки пример отпора подржава нови отпор,и како, што више расте изолација диктатора, његов ближи круг све више одбија сарадњу, а режим пада.
Невероватан развој догађаја у САД
The Atlantic надаље пише како је невероватно како су догађаји у САД-у подсетили на слична догађања у прошлости, и да је Трампово насилно потискивање протеста на тргу Лафајет крај Беле куће само наштетило председнику. Додаје се да се може виети да су у само неколико дана елите престале давати подршку Трампу, од спољних кругова па до ближих сарадника.
Твиттер је Трампов пост прогласио лажним, што је такође важна тачка, јер је то била платформа која му је годинама давала простор за пропаганду и механизам за понижавање непријатеља. Твитер је поставио преседан успротививши се насилнику и показујући да за то неће платити високу цијену. Велики део фирми из С&П 500 индекса убрзо су израчунале да је исплативије бити уз протест.
“Тако је покренут циклус престанка сарадње”, пише The Atlantic .
У тексту се наводи да је председник тражио од гувернера да доминирају на улицама у његово име, а они су одбили. Њу јорк и Вирџинија су одбили да пошаљу Националну гарду у Вашингтон, а Вирџинија је из града повукла полицију која је тамо била послата.
Како се која елита одмиче од Трампа, све је теже да неко седећи послуша његове наредне заповједи. Атлантиц подсећа на Шарпа који је рекао да аутократин останак на власти увелико зависи од верности војске.
“Када они откажу послушност, диктатор је готов. Наравно, САД су пуно демократскије од режима које је изучавао Шарп, али у среду је председников министар обране одбио да пошаље војску на улице. То је један од најјачих тренутака отпора председнику у посљедњим деценијама”, додаје се.
Србија, Украјина и Тунис показују како поданици одлазе од вође када је осуђен на пропаст
У тексту се додаје и да примери Србије, Украјине и Туниса показују како поданици одлазе од вође када виде да је његова владавина осуђена на нелегитимитет. Круг напуштања је већ почео. Како сваки пребег добија похвале за своју храброст, појачава се следећа скупина пребега.
У тексту се на крају закључује да ће, све и ако протести попусте, бити вредно.
“Упркос поделама у земљи, већина људи се окупила у заједничком противљењу председнику, барем на кратко. Разни делови друштва који избегавају политику су се укључили, а у мрачном времену, када се то чинило немогуће, нација је показала вољу за непослушношчу“ закључује The Atlantic.
Извор: Курир.рс/Index.hr
