Очекује се да усагласи и принципе, теме преговора о нормализацији односа две стране, ради постизања коначног решење које ће, како се оцењује, зависити у великој мери од Немачке.
Шта се све може очекивати у наредном периоду, који је председник Србије Александар Вучић оценио као “тешких шест месеци до годину дана тешке борбе” за интересе српског народа на KиМ, а што се подудара са немачким председавањем ЕУ од 1. јула ове године, треба посматрати у складу са јавном тајном да без “зеленог светла” из Берлина ниједно питање у оквирима свих европских политика не мозе бити решено, укључујући и питање односа Београда и Приштине.
Тако, иако у Бриселу наглашавају да Београд и Приштина треба да се договоре о чему це бити речи за столом у Бриселу, Лајчак је већ искључио могућност разговора о граници, што се у дипломатски круговима, тумачи као логично, с обзиром на то да се на Лајчака гледа као на особу “блиску Берлину” и немачком ставу о решењу у ”косовског чвора”. Европске дипломате скрећу пажњу да ”нити једно ресење неће бити могуће без консензуса Берлина, Париза и Васингтона”, али последања дешавања указују на видљив разлаз политика Берина и Вашингтона и то не само када је Kосово у питању већ и у многим глоблно стратешким областима.
Затегнути односи на линији Меркел Трамп, али и Трамп Брисел, највидљивији су у ставу досадашњег америчког амбасадора у Немачкој Ричарда Гренела, кога су немачки политицки кругови отворено критиковали и оптуживали, за “агресиван и готово непријатељски став према немачкој влади, али и званичном Бриселу
“Европско поткусуривање за европски проблем”
Из немачког Бундестага Гренела су, и пре него што је преузео да се у име председника Трампа бави питањем Kосова и реши га, како се тумачи, по сваку цену ( па и цену промене граница), називали ”персоном нон грата” и ”потпуним дипломатским промашајем”.
ЕУ је на свој препознатљив ”дипломатски начин” улогу Гренела и САД у решавању косовског питања оцењивала као ”помоћ партнера”, али и све гласније стављала до знања да је ”у рукама ЕУ да води дијалог Београда и Приштине” јер се тражи ”европско решење за европски проблем”.
Шефови дипломатије Немачке и Француске Хајко Мас и Жан Ив ле Дријан недавно заједнички упутили Београду и Приштини са поруком да се дијалог мора наставити ”под вођством ЕУ” уз нагласак да је у питању ”стабилност и безбедност целог региона и ЕУ.
Укључио се и Макрон у уцењивање Србије
Ових дана председник Француске Емануел Макрон пише новом косовском премјеру Авдулаху Хотију да је спреман да организује самит у Паризу на тему косовског дијалога, као наставак берлинског самита лидера из априла 2019. године.
Али заједничка иницјатива Немачке и Француске на покретању и враћању дијалога Београда и Пристине у руке Европе ”где припада географски, интересно и по мандату УН” не значи и да Париз безрезервно подржава и позицију Берлина о коначном решењу дијалога.
Дипломатски извори у Бриселу наводе да Француска није била међу групом земаља које су на састанку са специјалним представником Мирославом Лајцком стала иза идеје о ”непомерљивости граница по сваку цену”.
”Француска жели да подржи наставак дијалога, али се не изјашњава конкретно о коначном решењу”, наводе извори са састанка амбасдора ЕУ и специјалног представника.
Немачки Kосовом отплаћује дуг према САД
Из Берлина чији је почетни план председавања ЕУ био је да се фокус стави на сполно политичко питање Западног Балкана, сада поручују да је циљ Немачке социјално економска обнова ЕУ и подизање Уније из највеће кризе од њеног постанка и да ће “све друго подредити спасавању јединства ЕУ”.
Али у круговима блиским бриселском дијалогу сложни су у оцени да Немачка, како наводе, има капцитета да одржи фокус и још важније обезбеди политичку подршку за финализацији дијалога о свеобуватнијој нормализацији односа Београда и Приштине у месецима који следе, уз оцену да дугоророчни континуитет немачке политике и интереса према Западном Балкану није подложан ”потресима и променама”.
За време Тадића први пут чланство у ЕУ условљено Kосовом и Метохијом
Изворни оквир и циљеви дијалога Београда и Приштине постављени јос 2011. године када је немачка канцеларка Ангела Меркел у разговору са тадашњим председником Србије Борисом Тадићем поставила цетири критеријума који дефинишу оквир и будући исход дијалога.
Тиме је први пут чланство Србије у ЕУ условљено прихватањем независности Kосова и трансформацијом односа Србије и Kосова у билатералне.
Нешто пре посете Меркелове Београду, тадашњи шеф немачке дипломатије Гидо Вестервеле поручио је да “Немачка неће преговарати о територијалном интегритету држава региона” и тиме наговестио да подела Kосова не може бити тема. Немачка као несумљиво најважнија држава чланица ЕУ када је проширење и Западни Балкана у питању никада није мењала свој став о косовском питању.
Извор: Тањуг
