Изразито нестабилна временска ситуација ове године условила је честу појаву олујно-градоносних облака. Још нисмо „прегурали“ трећину сезоне одбране од града, а већ је утрошено рекордних 4.684 ракете, што није запамћено у историји, наводи се у хитном саопштењу Репуличког хидрометеролошког завода.
Како се наводи даље, потрошено је за 1.395 ракета више него што је била укупна потрошња у 2015. години.
„Само за последња три узастопна дана испаљено је 2.759 ракета, што до сада није забележено. На дан 10. јуна испаљено је преко 1.200 противградних ракета са 284 противградне станице, што је рекордна количина ракета испаљених у једном дану. Вредност до сада испаљених ракета, за један месец и 25 дана овогодишње противградне сезоне, је 1,5 милиона евра“, наводи се у хитном саопштењу РХМЗ.
Штете од града, додају, минималне су у односу на пољопривредне површине захваћене језгрима кумулонимбусних облака, које су биле реално угрожене од града.
Ових дана сведоци смо стравичних непогода које су задесеиле већи део Србије.
Златибор је јуче погодило снажно невреме. Град величине зрна грашка падао је 15 минута. Невреме праћено градом захватило је и околину Нове Вароши. На почетку противградне сезоне скоро да нема дана без невремена, те је ове седмице забележен историјски рекорд по броју испаљених противградних ракета.
Грађани су сигурни када знају да има противградне заштите, а ове седмице је дејствовала на подручју целе Србије.
Бојан Гаврић из Министарства пољопривреде, каже за РТС, да Србија ове године има 17.000 ракета на стању, што набављених, што прераспоређених из прошлих сезона. Истиче да је просек трошења ракета је нешто преко 11.000 ракета на годишњем нивоу.
„Републички хидрометеоролошки завод се обраћа Министарству и ми са њима у комуникацији одређујемо које су додатне количине потребне да би се заштитило подручје Републике Србије“, каже Гаврић.
Објашњава да број противградних станица варира из године у годину, у зависности од тога колико је стрелаца на терену.
„С обзиром на то да смо кренули са аутоматизацијом, то утиче и на број јер тамо где се уради аутоматизација, у том подручју број противградних станица варира. У овом моменту је на подручју Републике Србије око 1.300 система, што ручних, што аутоматизованих“, објашњава Гаврић.
Каже да у неким деловима Србије има довољно стрелаца, а у неким не.
„Чињеница је да је становништво у нашим руралним подручјима нешто старије и у тим деловима имамо проблеме. Отуд и аутоматизација“, каже Гаврић.
Објашњава да противградна заштита није апсолутна.
„У Министарству пољопривреде примењујемо и друге типове заштите – противградне мреже на које дајемо субвенције до милион и по динара и осигурање за најугроженијих пет подручја“, каже Бојан Гаврић.
Извор: Блиц.рс
