Знамо да сваки дом има свог свеца заштитника. Како су, међутим, породице добиле своје славе и шта они представљају?
Ниједан народ није тако смишљено „закитио“ хришћанске празнике као Срби. Све је у дружењу, храни, пићу и сећању на претке.
Међутим, шта је крсна слава? То је један искључиво српски обичај. Сваки дом има свог свеца заштитника, а хришћански свеци нису некакви измишљени богови него стварне личности, који су били људи на земљи па отишли у Рај. Одатле се моле за нас на земљи.
Верује се да је слава христијанизовани облик старог словенског (или шире, индоевропског) празника посвећеног митском претку породице, односно породичним прецима уопште. Слава потиче из култа предака, једног од најважнијих прасловенских култова. Наиме, стари Словени су, Срби посебно, веома држали до породице и односа према прецима.
Слава је тада (а и данас) управо одржавала везу са прецима и пореклом. Слављењем, породице су преносиле културно наслеђе са покољења на покољење и чувале свест о сопственом пореклу.
На дан славе српски дом блиста у светлости и радости! На сто се постављају четири ствари: запаљена свећа од воска, колач од пшенице, освећено жито и вино.
Захваљујући славама у Србији се никад није гладовало! Врло су честе, а славе их и све установе и друштва: села, градови, цркве, школе, војска, болнице и разна добротворна удружења.
Срби нису прекидали ову своју традицију ни у турском ропству, ни у бројним ратовима и бедама,све до времена комунизма, када су се у Србији у многим домовима славске свеће угасиле.
Спремање мрсних јела у посне дане, неумерено коришћење алкохола, ружне речи и псовке и пушење поред славске свеће обавезно избегавати.
Слава је пре свега један духовни догађај – најважније је резање колача, а све остало је ствар воље и могућности. Дакле, спремање јела, звање гостију и весеље уопште нису услов да се крсна слава прослави како треба, па више уживајте, а мање радите.
Извор: Београд.ин
