Члан кризног штаба професор Бранислав Тиодоровић. повећање броја оболелих од короне оцењује као доста озбиљно, а оно што посебно забрињава јесте то шта нас чека када се корона вирус буде укрстио са сезонским грипом.
Тиодоровић каже да би најцрњи сценарио био да се у исто време на јесен укрсте Ковид-19 и сезонски грип, јер је Италија због тога настрадала, али да, уз поштовање мера, не мисли да ће се то десити у Србији, пише „Република“.
У наставку преносимо разговор са др Тиодоровићем за овај лист.
Број заражених расте већ неколико дана узастопно.
– То је доста озбиљно јер је то већи ризик за заражавање других. Индекс јесте мали, један према два, дакле једна особа може да зарази двоје, али зависи, ако су људи густо акумулирани, ако је мали простор, а у њему седи много људи, то може бити и те како опасно. Зато су затворени простори важни, зато поново подсећамо на ношење маски у затвореном простору, још и више у превозу, где је увек гужва. Зато је Београд тако важан. Прво, то је огроман град, велика концентрација људи, много већи ризик него у мањим местима и на селу, где нема толико људи – рекао је Тиодоровић.
Ко ће контролисати да ли се носе маске?
– Онај ко пружа услугу је дужан да то контролише. Прекјуче смо имали кризни штаб, нико није поменуо враћање полицијског часа, на пример. Не сматрамо да је овог тренутка то неопходно. Било би потребно да безмало имамо пораст оболелих као што је био у првој половини априла, онда би било оправдано рећи: „Морамо ово да уозбиљимо потпуно, па макар то био и полицијски час“, објаснио је он.
Промењен је протокол кад је реч о тестирању. Да ли је сада у процесу стварање колективног имунитета, о чему су неке ваше колеге из кризног штаба говориле?
– Наш колега који је то говорио већ више од двадесетак дана не прича о томе. Он је то говорио много раније. Тај модел да се природно створи имунитет не може дати добар резултат. Код младих људи који немају симптоме, а носе вирус, одвија се тај процес природног прокужавања. Али главни је проблем што нико у свету засад не зна колико траје тај имунитет. Два месеца или годину дана? Није свеједно – рекао је Тиодоровић.
Објављено је да је од свих симптома најучесталији губитак чула укуса и мириса. Да ли је тачно да и позитивне особе без осталих симптома такође имају овај симптом?
– Да, особе које су позитивне, а немају тегобе, као што су кијање, кашљање, отежано дисање, болове у мишићима, костима, могу имати само губитак чула укуса и мириса. То може да потраје кратко, три-четири дана, па да се све стабилизује, а може потрајати, ако се развије обољење, и дуже. Ако крене температура, још неки знаци, одсуство осећаја укуса и мириса може дуже да траје. Може се рећи да је то један од првих знакова да је особа позитивна. Ово питање је, морам рећи, више за клиничаре. Ја говорим шта смо уочили из досадашњих података. Клиничка слика може да буде веома различита, неко може имати пролив, болове у стомаку, нагон на повраћање, а да нема гушење, кашаљ, а и обрнуто, код некога могу бити сасвим други знаци, неко може само да има температуру и да му се у неком тренутку учини да мало отежано дише – објаснио је он.
Кад буде дошла јесен, шта ће се десити ако се корона укрсти са сезонским грипом?
– Немојте тај црни сценарио. То је могло да се деси почетком ове године и то су Италијани доживели. То је био страховит удар и огроман број оболелих јер им се корона подвукла док је грип још трајао. Питање је да ли су без епидемиолошких података могли да утврде да ли је корона или грип јер симптоми болести су јако слични. То је највероватније био један од разлога зашто су закаснили са реакцијом. А ми смо грип успели да пресечемо, сећате се продужења ђачког распуста, то је био врло добар потез. Деца су важна пошто, као код короне, оболевају, али не тешко. Они су важни као вирусоноше. Међутим, да прецизирам, какву ћемо ситуацију имати на јесен, зависи од тога шта ће коронавирус урадити на јужној хемисфери. Он је у Бразилу, подаци су страшни, забрињавајући, затим Аргентина, Аустралија… Ако вирус прође кроз ту хуману популацију и створи се неки имунитет, смањи му се потенцијал заразности, онда можемо очекивати да се он појави у касну јесен, у новембру, можда чак и у децембру, и да има далеко блажи облик него овај и по томе да подсећа на сезонски грип: прво се ширио као пандемијски, имали смо 2009-2010. такву појаву, да би се крајем 2010. опет појавио тај Х1Н1, који је био сезонски, далеко блажи, не тако опасан осим, наравно, за хроничне болеснике, за старије од 60, 65 година, са падом имунитета. Ту рачунам и породиље и труднице, људе са малигним обољењима, они могу бити угрожени ако нису вакцинисани – рекао је он.
Додао је и да се нада да ћемо и за корона вирус имати вакцину од половине следеће године.
– Дакле, да ли ће се појавити заједно са грипом? Могуће, али у сасвим другом облику, не у овом страшном, опасном, него у много блажем – закључио је Тиодоровић.
Извор: Блиц.рс
