УСТАЛИ смо рано ујутро, посветили се обавезама као и сваког другог дана. Нисмо ни слутили шта ће се догодити, да ће нам се све у тренутку срушити – причао је синоћ неутешни Сабид Богућанин из Житнића код Сјенице познаницима који су дошли да му изјаве саучешће због смрти унука.
Његовог сина М.Б. који је ускоро требало да напуни 15 година, узорног ђака ОШ „Братство и јединство“ из Дуге Пољане, у недељу око 14 сати усмртио је гром док је чувао овце. Несрећни дечак, који је иза себе оставио две старије сестре – средњошколке и четворогодишњег брата, био је десна рука оцу и мајци чији основни извор прихода је сточарство. У недељу је једним од житнићких поља пратио стадо, када је Пештерску висораван захватило снажно невреме праћено грмљавином и јаком кишом.
Још громови нису били утихнули над Пештером када су родитељи М.Б. позвали свог сина да виде да ли је добро и да ли се на време склонио. Није им се јављао на телефон.
– Предосетивши да нешто није у реду сели су у аутомобил и кренули ка пољу. Нашли су дечака како лежи крај стада. Неко прича да је наводно још увек давао знаке живота. Убацили су га у аутомобил и кренули ка 30 километара удаљеној Сјеници проценивши да ће пре они стићи до Дома здравља него што ће санитет доћи у Житниће. Десетак километара даље дечак је наводно престао да даје знаке живота, али родитељи нису губили веру, надали су се чуду, да ће добити трку са временом. Нажалост, негде око 15 сати када су стигли у Сјеницу лекарима је преостало само да констатују смрт – прича мештанин Житнића.
Вредан и васпитан, М.Б се није либио никаквог посла. Чување оваца било је једно од његових задужења у домаћинству. Породица Богућанин, прича се на Пештеру, није завидног материјалног стања, али је домаћинска кућа у којој је свако био угошћен као најрођенији.
М.Б. је страдао само неколико дана пре него што је требало да заврши осми разред. У матичној школи „Братство и јединство“ и њеним издвојеним одељењима данас је дан жалости. Школа у Дугој Пољани овакву трагедију не памти.
– За свих ових осам година у нашој школи нико од учитеља и наставника ниједном се није пожалио на њега. Био је диван и дружељибив дечак, одличан ђак који није изостајао са часова, дицсиплинован, одговоран, посвећен учењу, пример свој деци. Учио је и помагао родитељима. Отац и мајка да пожеле такво дете, а школа тавког ученика. Прва четири разреда завршио је у издвојеном одељену у Житнићу, а од петог је у Дугу пољану на наставу путовао школским аутобусом. Живот је био пред њим, али му се није дало. Тешко нам је, сви смо потресени, у недељу увече је колектив школе обићао породицу Богућанин, покушали смо да им пружимо реч утехе, – прича Ирфан Паучинац, директор школе.
М.Б. је сахрањен данас на сеоском гробљу у Житнићу.
Извор: Блиц.рс
