Резолуција о Босни и Херцеговини коју је усвојио Европски парламент јасна је порука Бошњацима да наставе да се боре за такозвану грађанску државу која је у ствари унитарна БиХ у којој би они апсолутно владали. Ко жели унитарну БиХ, не жели Републику Српску.
Ово је коментар политиколога из Бањалуке Анђелка Козомаре на европску Резолуцију у којој се између осталог тражи и да се промени Устав у БиХ, призна геноцид у Сребреници, забрани величање ратних злочина и санкционише националистичка реторика… Све ово је, према речима нашег саговорника, нови удар на РС и то жесток.
Унитарна Босна или Република Српска
„Спорно је што у том документу не говоре да је Дејтонски мировни споразум довео до примирја тако што је констутативност ставио као најважнији елемент у процесу одлучивања о најважнијим питањима у БиХ. Срећна околност је што Европски парламент нема неки велики значај у пракси. Да је тако нешто донео Савет Европе онда би требало да се сви замислимо,“ каже Козомора.
Наш саговорник каже да на ово треба гледати као на још један у низу притисака да се БиХ по сваку цену централизује што је идеја коју заступају Немачка, Америка, Велика Британија и још неке земље.
„Они по сваку цену хоће да у кратком периоду направе БиХ грађанском државом иако Дејтонски споразум гарантује свим народима у БиХ равноправност. Дејтон се не може променити никаквим резолуцијама ни ЕП ни Бундестага нити било ког парламента великих сила. Сваки покушај да се на тај начин мења Дејтонски споразум и Устав БиХ значио би велике проблеме не само у БиХ него на целом западном Балкану и довео би до жестоких сукоба,“ уверен је саговорник Спутњика.
Журе да спрече истину о Сребреници
Њихово инсистирање, додаје он, да се призна геноцид у Сребреници је удар не само на РС већ и на Србију.
„Они хоће по сваку цену да натерају српски народ да призна геноцид у Сребреници. То је посебно постало актуелно пошто је независна међународна експертска група састављена од седам познатих историчара на челу са Гидеоном Грајфом утврдила на 1.200 страница стручно и научно, а после вишемесечне истраге и прегледа докумената, да у Сребреници није било геноцида и да је тамо убијено 3.740 људи. И да је бројка од преко 8.000 како пише на улазу у Поточаре преувеличана,“ напомиње Козомора.
Низ догађаја који су претходили овој Резолуцији, напомиње наш саговорник, од говора Бакира Изетбеговића па до новог поступак Црне Горе везано за Сребреницу, само је показатељ да се на РС креће жестоко.
БиХ је још отворено питање
Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду и политички аналитичар, каже да свако ко жели унитарну БиХ, не жели Републику Српску исто као што свако ко инсистира на геноциду у Сребреници не жели добро српском народу. Али, каже, то није ништа ново.
„Позиција српског народа у БиХ је таква да њу брани Република Српска. То су притисци старог типа и чини се да ми треба да се навикнемо да се део света према Сребреници односи као да је у питању највећи злочин почињен икада али то не значи да и ми то треба да прихватимо.“
Гулић каже да је по овом питању тежа Резолуција коју је донела Црна Гора него оно што пише о томе у Резолуцији ЕП.
„У том смислу, наравно, све ово нема велики домет али показује да је БиХ још отворено питање са пуно проблема, а чини ми се да свет као и за време рата не разуме на који начин може да придонесе смиривању прилика. То свакако није тако што се подржава став само једне стране,“ каже Гулић.
Извештај о Резолуцији ЕП је подељен у седам поглавља која се односе на процес помирења, функционисање демократских институција, владавину права, основна људска права, социоекономске реформе, повезаност, енергију и околину, спољну политику и сигурност уз констатацију да Европска унија „снажно подржава суверенитет, територијални интегритет и независност БиХ“.
Извор: rs.sputniknews.com
