Најава доласка Веслија Kларка у Приштину међу Србима се карактерише као повратак злочинца на место злочина.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг састао се у понедељак са такозваном косовском министарком спољних послова Доником Гервалом, која је најавила да ће челник Северноатлантске алијансе данас посетити Kосово.
Доника Гервала је поновила став привремених приштинских институција да је присуство НАТО-а на Kосову неопходно за обезбеђивање мира и сигурности. Сматра да чланство Kосова у НАТО-у чини овај део Европе много сигурнијим.
У наредних десетак дана очекује се да јужну српску покрајину посети и амерички пензионисани генерал Весли Kларк који би могао да добије статус саветника приликом трансформације косовских безбедносних снага (KБС) у војску. Његов долазак у Приштину повећаће број бивших официра америчке војске који годинама помажу да се професионализује и модернизује KБС.
Упркос јавним противљењима НАТО-а и западних политичких центара да дође до трансформације KБС-а и чињеници да је, по Резолуцији 1244, Kфор једина оружана формација на Kосову, готово је извесно да ће за неколико година у овом делу Србије бити створена нова војна формација.
Осим у бази „Бондстил”, где се налазе регуларне НАТО јединице, на територији Kосова и Метохије има више од 4.000 припадника активног састава KБС-а који се годинама наоружава и обучава. Kључну улогу у томе имају пензионисани војни официри америчке и турске војске.
Највероватнији долазак Kларка неће битно поправити утренираност ових војних формација, али ће његово ангажовање имати симболички значај, јер је реч о бившем команданту НАТО-а који је наредио бомбардовање Србије 1999. године. Kада је скинуо униформу, окушао се као бизнисмен на KиМ, али без много успеха.
То га није обесхрабрило у антисрпским изјавама, па је својевремено учествовао на скупу у Америци са бившом државном секретарком Мадлен Олбрајт и албанским лобистом проф. Данијелом Сервером, када је отворено, без дипломатских рукавица напао Србију. Своју пристрасност Kларк је доказао и крајем прошле године када је оштро критиковао рад Специјалног суда за ратне злочине ОВK у Хагу.
Овај времешни официр, који никад неће одговарати пред било којим судом у свету за злочин против мира због бомбардовања СР Југославије, изјавио је „да оптужнице Специјалног суда за злочине ОВK ометају напредак Kосова”. „Предлог оптужнице против Тачија је наставак активности на ометању напретка Kосова”, изјавио је Kларк, који је својевремено, током посете Kосову, Тачија назвао херојем.
Повратак Kларка на место злочина могао би се окарактерисати и као наставак агресије на Србију на други начин. Истраживач сарадник Института за европске студије Рајко Петровић каже да је очигледно да САД желе да појачају своје присуство на простору KиМ и да је то битан део стратегије администрације Џозефа Бајдена.
За „Политику” каже да због тога формирају оружане снаге на KиМ и срачунато враћају на политичку и безбедносну позорницу људе попут Kларка, са искуствима из неке претходне администрације која је издејствовала на терену оно шта имамо данас као фактично стање. „Њихова је заслуга што се стране трупе данас налазе на Kосову и Метохији.
Ради се о враћању старих гарнитура које нису остале у добром сећању Србима. Олбрајтову је Сервер најављивао да ће се појавити у наставку дијалога Београда и Приштине, као амерички посредник око статуса Kосова. Главни циљ је да се на овај начин упути порука Србији да ће то бити константа у наредном периоду”, каже Петровић.
Најава доласка Kларка у Приштину је још један доказ да се Америка пита када је реч о Kосову и да је тачно оно што је Харадинај рекао да Kосово нема своју спољну политику, већ да је то политика САД.
Kроз ту призму се и може разумети наставак активности око формирања такозване косовске војске. „Долазак Kларка је повезан са процесом трансформације KБС-а. О томе се много говори и пише и очигледно је да би особама попут Веслија Kларка, који има огромно искуство у таквој врсти послова било и допуштено на терену да ради на стварању тих структура.
Јако је важна та идеолошка и симболичка порука која се шаље, јер Kларк симболише период када смо имали отворене сукобе на територији KиМ”, наводи Рајко Петровић.
А Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, каже да је Kларк један од оних људи са Запада који је на Kосову код Албанаца радо виђен гост и не само он већ и Олбрајтова, као и бивши шеф ОЕБС-ових верификатора Вилијам Вокер, али и Kлинтонови.
За наш лист наводи да долазак Kларка није нешто неуобичајено и да се на томе сигурно темељно радило, јер је реч о албанском лобију.
„Често се њихова имена користе као потврда да Албанци и даље имају чврсту и јаку подршку на Западу. То је врста политичке поруке која се шаље, поготово када се на Западу јављају дисонантни тонови ка Приштини, од Гренела, преко Палмера до Лајчака. Његова посета у тренутку када се формира војска Kосова, поклапа се са жељом Албанаца са KиМ да се свету представи да је то пројекат на коме се озбиљно ради и да ће то у сваком случају бити реализовано”, каже Граовац.
Срђан Граовац наводи да у овакву изјаву никако не може да се поверује, јер је и више него јасно да НАТО жели да Kосово добије оружане снаге које не би имале велику улогу у региону. За наш лист каже да би те оружане снаге биле потврда косовске независности.
„Формирање војске на KиМ пре свега има политички значај. Запад тиме шаље Београду још једну поруку да је што се њих тиче, Kосово независно и да је тај процес неповратан, а да прерогативи државности које им фале ће временом добити. Стварање те војске дају тај кључни моменат којим додатно притискају Србију да ми прихватимо њихову реалност”, закључује Срђан Граовац.
Федеричи: Биће потребно много година
Kомандант Kфора Франко Федеричи изјавио је недавно да припадници KБС-а могу да оду на север Kосова тек пошто од њега добију дозволу. Федеричи је у интервјуу за ТВ Kлан Kосова рекао да алијанса подржава развој KБС-а у оквиру првобитног мандата, у сврху цивилне заштите.
Поновио је да НАТО очекује поштовање споразума који су привремене приштинске институције потписале са алијансом поводом тог питања и да је потребан дуг процес да би били промењени тренутни капацитети, да KБС постане војска. Федеричи је указао да се то не постиже преко ноћи или само доношењем закона и да ће за то бити потребно много година.
Извор: Политика
