Српска православна црква и њени верници обележавају Источни петак.
Источни петак је пети дан по Васкрсу.
Овај дан се зове и Светлим петком, јер тога дана верници одлазе на оближњи извор и умивају се ради излечења од многих болести.
Источним петком зове се у народу данашњи празник Пресвете Богородице. Његово слављење потекло је у храму код извора поред Цариграда, који се називао „Живоносни источник“.
Ову цркву подигао је византијски цар Лав Велики у петом веку. Предање каже да је он једном наишао у шуми на слепог човека. По Божјем указању, нашао је извор, напојио слепца и умио га, и овај је тад прогледао. Кад је Лав постао цар, на том месту је подигао цркву.
Народ је долазио са свих страна, тражећи и налазећи лека, тако да је цар Јустинијан, након сто година, и сам се излечивши, обновио и проширио храм. Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и још многих других. На овај дан се у неким селима око Ниша и Пирота поново фарбају јаја као и за Ускрс, само што су она намењена преминулима. Односе се на гроб у понедељак.
Обичај је да се зором излази на најближи извор или водицу, где се умива, пије вода, бере цвеће, весели и враћа се кући тек увече. У Поповом пољу жене на тај дан не раде теже послове.
Извор: Пинк