Игл Пас, градић са нешто мање од 30.000 становника у јужном Тексасу, последњих дана је постао поприште једног од најозбиљнијих сукоба између америчких савезних власти и једне од савезних држава које чине ту унију у последњих неколико деценија, а последице би могле да буду далекосежне.
Одлука гувернера Тексаса Грега Абота да не дозволи припадницима америчке Граничне патроле да приступе делу границе са Мексиком изазвала је праву уставну кризу, која је дошла и до Врховног суда САД и која би могла да се оконча најозбиљнијом интервенцијом савезних власти у некој од савезних држава и последњих неколико деценија.
Конфликт гувернера Абота и америчког председника Џозефа Бајдена покренуо је дебате о суверенитету савезних држава у односу на Вашингтон, али и о све оштријем сукобу између републиканаца и демократа, свега неколико месеци пре председничких избора у тој земљи.
Борба за америчку јужну границу
Сукоб Тексаса и савезних власти ескалирао је 11. јануара ове године, када су припадници Националне гарде Тексаса заузели парк у градићу Игл Пас на обали реке Рио Гранде, који су илегални имигранти користили као место уласка у САД, након чега су поставили бодљикаву жицу.
Чланови Националне гарде су онемогућили припадницима Граничне патроле, који припадају савезном Министарству унутрашње безбедности, да приступе парку и уклоне бодљикаву жицу, што је представљало окидач за правни окршај између Вашингтона и Остина.
Тексас је тужио Граничну патролу након што су они почели да секу бодљикаву жицу, а тужба је на крају дошла и до Врховног суда САД који је, тесном већином од 5 према 4 судије, донео одлуку да Национална гарда мора да допусти припадницима Граничне патроле да приступе парку и изврше своје задатке.
Гувернер Абот је одбио да се повинује одлукама савезних институција. Он је објавио писмо у ком оптужује администрацију председника Џозефа Бајдена да није испунила своју уставну дужност да заштити савезне државе од илегалних миграција, које је назвао „инвазијом“, као и да одбијање савезне владе да извршава законе Тексасу даје за право да преузме неопходне мере како би заштитио безбедност својих грађана.
Државни тужилац Тексаса Кен Пакстон је у саопштењу објављеном на Иксу написао да пресуда Врховног суда „омогућава Бајдену да настави са својим нелегалним напорима да потпомогне инвазију странаца на Америку“.
„Уништавање граничних баријера Тексаса неће помоћи у спровођењу закона или заштити америчких грађана. Ова борба није завршена и радујем се одбрани суверенитета наше државе“, истакао је Пакстон.
Неколико демократских конгресмена из Тексаса, међу којима су Хоакин Кастро и Грег Сезар, долили су уље на ватру са захтевом савезној влади да преузме контролу над Националном гардом Тексаса уколико Абот не буде попустио, док је група републиканских гувернера отворено подржала свог колегу из Тексаса.
Међу њима се налазе гувернери Флориде Рон Десантис, Џорџије Брајан Кемп и Вирџиније Глен Јангкин. Абота су, између осталих, подржали и гувернери Оклахоме, Јужне Дакоте и Монтане.
У целу причу убрзо се укључио и Данијел Милер, председник Националистичког покрета Тексаса који се залаже за независност те савезне државе, који је Абота позвао да додатно прошири надлежност Државне гарде – још једне оружане формације којом управљају савезне државе – уколико Бајден буде покушао да преузме контролу над Националном гардом.
Уставна криза у САД
Сукоб Тексаса и савезне владе у Вашингтону поново је подгрејао причу о потенцијалној независности те савезне државе, која с времена на време исплива у јавност. Многи становници Тексаса верују да њихова држава има јединствено право на независност, које потиче из чињенице да је Тексас пре приступања Унији 1846. десетак година био независна република.
Иако правни стручњаци готово једногласно одбацују такво правно тумачење (на крају крајева, пресуда Врховног суда 1869. експлицитно одбацује право на сецесију), то није спречило многе политичаре и активисте из те државе да се отворено заложе за независност Тексаса.
Популарност тог покрета значајно је скочила након председничких избора 2020. године, пошто су многи републиканци оспорили легитимитет њихових резултата и победе председника Бајдена.
Републиканска партија је у свом најновијем програму нагласила да „Тексас задржава право да се отцепи од Сједињених Држава, а законодавно тело Тексаса би требало да спроведе референдум у том случају“.
Републиканци у Тексасу су посебно незадовољни имиграционом политиком Бајденове администрације, коју оптужују да их је оставила на милост и немилост милионима избеглица који су последњих година прешли мексичко-америчку границу и ушли у САД.
Према подацима америчке Агенције за царине и заштиту граница, у Америку је у последње три године илегално ушло скоро шест милиона људи, а Тексас се, као савезна држава која са Мексиком дели више од 1.000 километара границе, посебно нашао на удару.
Сукоб око имиграционе политике између републиканаца и демократа постао је толико дубок да су републиканци у Конгресу условили доношење закона о наставку помоћи за Украјину улагањем додатних средстава у заштиту америчке јужне границе.
Решење те кризе се у овом тренутку не назире, а републиканци и њихов сада већ извесни председнички кандидат Доналд Трамп од ње би могли да профитирају на новембарским изборима за председника САД.
Извор: Медији
