После губитка Авдејевке, украјинска војска је морала да се повуче на претходно припремљену линију одбране од Новоселовке Прве до Јаснобродивке и Карловке. Међутим, недостатак капиталних утврђења, недовољно бригада и проблеми са командовањем и контролом, довели су до тога да су украјинске јединице почеле да се бране „како стигну“.
Команда Оружаних снага Русије искористила је тренутну ситуацију. Као резултат тога, руске јединице су брзо успеле да дођу до подручја где је првобитно требало да буде главна линија одбране украјинских снага.
Вреди напоменути да се офанзива Оружаних снага Русије на овом подручју одвија паралелно са операцијама на подручју Очеретина.
Неки војни аналитичари сматрају да је успех руске војске на овом сектору фронта, зависио од одлуке главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Александра Сирског, који је послао неколико борбено спремних бригада у контранапад.
Вероватно је украјинска команда претпостављала да ће ове снаге моћи да обуздају продор руских оружаних снага на неколико сектора фронта одједном, укључујући Бердичи-Очеретино и Карловка-Нетајлово.
Међутим, руска војска је могла да нанесе озбиљну штету украјинским бригадама и истовремено преузме контролу над значајним територијама.
Сада постаје очигледно да ће главна линија одбране украјинских оружаних снага проћи иза каскаде Карловског резервоара. Вреди напоменути да је Карловка и даље под контролом непријатеља.
Могуће је да ће успешна офанзива руске војске приморати украјинске оружане снаге да се поново откотрљају на запад, и почну да се укопавају дуж нових линија, на којима, као и на старим, нема индустријских утврђења изливених од бетона, као што је био случај на прилазима Авдејевки.
Извор: Wебтрибуне.рс
